Hakerski napadi

Najveći ratovi u budućnosti vodiće se u sajber prostoru. Ko bude ovladao i bio vodeći na polju sajber prostora taj će biti i vodeća zemlja. Po mom mišljenju Kina je jedna od vodećih zemalja sa ogromnim sajber potencijalom. Srbija ima veliki potencijal zbog stručnjaka koji imaju veliko znanje. Postoji jedan projekat koji je započeo Srpski inžinjer a taj projekat se zove Othernet i to je budućnost interneta po mom shvatanju (Internet u orbiti) ...

Hakerski napadi na servere su ozbiljan problem i mogu izazvati velike probleme za vašu organizaciju. Evo nekoliko saveta koji bi vam mogli pomoći da zaštitite vaš server od hakerskih napada:

1. Održavajte softver ažuriranim: Redovno ažuriranje softvera može pomoći u otkrivanju i popravljanju ranjivosti u vašem sistemu.

2. Koristite jake lozinke: Lozinke trebaju biti složene i sastavljene od kombinacije slova, brojeva i posebnih znakova kako bi bile teške za provaliti.

3. Koristite dvofaktorsku autentifikaciju: Ova sigurnosna značajna tehnika zahteva od korisnika da unesu svoj korisnički ID i lozinku, te dodatnu autentifikacijsku metodu kao što su SMS kodovi ili aplikacije za autentifikaciju.

4. Instalirajte firewall: Firewall je softver koji može blokirati ulazni pristup u vaš sistem od nepoznatih izvora.

5. Koristite sigurnosne certifikate: Sigurnosni certifikati šifriraju komunikaciju između web servera i klijenta, što pomaže u zaštiti podataka i sprečavanju krađe podataka.

6. Redovno izvodite sigurnosne kopije podataka: Sigurnosne kopije su važne u slučaju da se vaš server hakuje, jer možete povratiti izgubljene podatke.

7. Edukacija zaposlenih: Zaposleni bi trebali biti edukovani o sigurnosnim postupcima kako bi se smanjio rizik od hakerskih napada zbog ljudske greške.

Osim ovih saveta, uvek biste trebali biti svesni sigurnosnih rizika i pratiti najnovije trendove u cyber sigurnosti kako biste zaštitili svoj server i vaše poslovanje.

VRSTE NAPADA

Hakerski napadi na servere se često koriste kako bi se ugrozila sigurnost podataka, narušio integritet sistema ili kako bi se postigla finansijska dobit. Postoje različiti načini na koje se može izvesti hakerski napad na server, a neki od najčešćih su:

1. DDoS napadi: Napadi distribuirane usluge uskraćivanja (DDoS) koriste veliki broj računara kako bi se preplavio server velikim brojem zahteva. To može dovesti do preopterećenja sistema i nemogućnosti pružanja usluga korisnicima.

2. Napadi snižavanjem: Napadi snižavanjem (DoS) su slični DDoS napadima, ali koriste samo jedan računar da izvrši veliki broj zahteva kako bi se preplavio server.

3. SQL ubrizgavanje: SQL inekcija je tehnika koja se koristi kako bi se iskoristila ranjivost baze podataka kako bi se pristupilo ili promienilo podatke u bazi.

4. Phishing napadi: Phishing napadi se koriste kako bi se dobili korisnički podaci, kao što su korisnička imena i lozinke, putem lažnih e-mailova ili web stranica.

5. Malware napadi: Malware napadi koriste zlonamerne programe, kao što su virusi, crvi i trojanski konji, kako bi se instalirali na serveru i izvršili zlonamerni kod.

Kako bi se sprečili hakerski napadi, važno je da organizacije redovno procenjuju sigurnosne rizike i preduzimaju mere kako bi se smanjili rizici. Osim toga, važno je edukovati zaposlene o sigurnosnim postupcima i praksama, koristiti jake lozinke, ažurirati softver i koristiti sigurnosne certifikate i firewall. Takođe je važno redovno izvoditi sigurnosne kopije podataka kako bi se osiguralo da se podaci mogu povratiti u slučaju hakovanja servera.

Hakerski napadi na servere mogu biti vrlo različiti u svojoj prirodi, intenzitetu i trajanju, te mogu uzrokovati različite vrste štete za organizaciju. Evo nekih dodatnih činjenica o ovom problemu:

- Hakerski napadi na servere se mogu sprovesti iz različitih razloga. Neki napadi su motivisani finansijskom dobiti, dok su drugi motivisani političkim ili ideološkim ciljevima. Postoje i napadi koji se sprovode samo iz zabave ili izazova.

- Prema istraživanju, većina hakerskih napada na servere se sprovodi kako bi se dobilo pristup osetljivim podacima, kao što su finansijski podaci, korisnički podaci ili intelektualno vlasništvo.

- Hakerski napadi na servere mogu dovesti do ozbiljnih finansijskih gubitaka za organizacije. Prema jednom izveštaju, prosečni troškovi oporavka nakon napada iznose oko 1,4 miliona dolara po organizaciji.

- Prema izveštaju američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju, oko 25% svih hakerskih napada na servere uspešno prođe kroz sigurnosne mere koje su na njima postavljene.

- Organizacije se mogu zaštititi od hakerskih napada na servere korišćenjem različitih sigurnosnih mera, kao što su kriptiovanje podataka, sigurnosne certifikate, firewall, antivirusni softver i sistemi za upravljanje identitetom i pristupom.

- Kako bi se smanjio rizik od hakerskih napada na servere, organizacije bi trebale edukovati svoje zaposlene o sigurnosnim postupcima i praksama, te sprovoditi redovne provere sigurnosti kako bi otkrile ranjivosti u svojim sistemima.

Uzimajući u obzir činjenice o hakerskim napadima na servere, važno je da organizacije shvate ozbiljnost ovog problema i preduzimaju mere za zaštitu svojih sistema i podataka.

Naravno da postoji još gomila hakerskih napada i tehnika, ali ovo je samo neki zbir najčešćih napada. Pored ovih napada postoji još mali milion hakerskih tehnika za provaljivanje u tuđe servere i računarske mreže. Pošto je ovo samo uvod, naravno da će biti dopunjeno nekim novim napadima i tehnikama.

OSINT MODEL

OSINT (Open-Source Intelligence) predstavlja proces prikupljanja, analize i korišćenja informacija koje su javno dostupne, odnosno informacija koje su dostupne preko otvorenih izvora. Ovo uključuje informacije koje se mogu naći na internetu, u medijima, društvenim mrežama, javnim dokumentima i drugim sličnim izvorima.

OSINT se koristi u različitim oblastima, kao što su sigurnost, istraživanje tržišta, marketing, novinarstvo, forenzika i drugi. Koriste ga i vlade, vojska i obaveštajne agencije, kao i privatne firme i pojedinci koji žele da dobiju informacije o određenom subjektu ili temi.

U osnovi, OSINT omogućava ljudima da pronađu, analiziraju i koriste informacije koje su javno dostupne na internetu i drugim otvorenim izvorima kako bi dobili uvid u situaciju, doneli odluke ili identifikovali potencijalne rizike i pretnje.

OSINT model se može opisati kao proces koji se sastoji od nekoliko koraka, a koji se koristi za prikupljanje i analizu informacija iz otvorenih izvora. Ovaj model se primenjuje u različitim oblastima, uključujući vojnu i obaveštajnu delatnost, ali i u privatnom sektoru, kao što su istraživanje tržišta, poslovno planiranje, marketing i sl.

OSINT model obično uključuje sledeće korake:

1. Planiranje: prvi korak u OSINT modelu je planiranje. To znači da se identifikuju ciljevi prikupljanja informacija, kao i otvoreni izvori informacija koji će biti korišćeni za prikupljanje tih informacija.

2. Prikupljanje: sledeći korak je prikupljanje informacija. Ovde se informacije prikupljaju iz različitih otvorenih izvora, kao što su internet, društvene mreže, novine, časopisi i druge publikacije.

3. Analiza: nakon prikupljanja informacija, sledeći korak je analiza. To uključuje pregled prikupljenih informacija i njihovo organizovanje u smislenu kontekst. Analiza se obično vrši pomoću različitih alata i tehnika, uključujući pretraživanje po ključnim rečima, filtriranje i kategorizaciju.

4. Validacija: nakon analize, informacije se obično validiraju kako bi se osigurala njihova tačnost i pouzdanost. To se obično vrši poređenjem različitih izvora i proverom da li informacije odgovaraju stvarnosti.

5. Diseminacija: konačni korak u OSINT modelu je diseminacija, što znači da se prikupljene i analizirane informacije prenose onima koji su zainteresovani za njih. To mogu biti različite organizacije, vlade, pojedinci ili bilo koja druga grupa koja ima potrebu za tim informacijama.

OSINT model je važan alat za prikupljanje i analizu informacija iz otvorenih izvora. Uz pravilnu primenu ovog modela, organizacije i pojedinci mogu dobiti korisne informacije koje će im pomoći da donose bolje odluke i ostvare svoje ciljeve.

OSINT (Open-Source Intelligence) je metod prikupljanja, analize i korišćenja informacija koje su javno dostupne, kao što su informacije koje se mogu naći na internetu, u medijima, društvenim mrežama, javnim dokumentima i drugim otvorenim izvorima. OSINT se koristi u različitim oblastima, od sigurnosti i vojne delatnosti do istraživanja tržišta i marketinga, pa čak i u forenzici i istraživačkom novinarstvu.

OSINT je važan alat za prikupljanje informacija u različitim oblastima, a posebno u vojnoj i obaveštajnoj delatnosti. Međutim, OSINT se sve više koristi i u drugim oblastima, uključujući i privatni sektor. Na primer, kompanije mogu koristiti OSINT za istraživanje tržišta, prikupljanje informacija o konkurenciji, praćenje brenda i sl.

OSINT se može koristiti za različite svrhe, kao što su:

1. Bezbednost: OSINT se može koristiti za praćenje i otkrivanje pretnji po bezbednost, kao što su teroristički napadi, sajber napadi, špijunaža i drugi.

2. Vojna delatnost: OSINT se koristi u vojnoj delatnosti za prikupljanje informacija o neprijatelju, analizu terena, prepoznavanje vojnih ciljeva i sl.

3. Istraživanje tržišta: OSINT se koristi u poslovnom sektoru za prikupljanje informacija o tržištu, konkurenciji, potrošačima i sl.

4. Istraživačko novinarstvo: OSINT se može koristiti u istraživačkom novinarstvu za prikupljanje informacija o korporativnom kriminalu, političkoj korupciji, nepravilnostima u radu vlada i drugim pitanjima od javnog interesa.

Kao što smo već pomenuli, OSINT se koristi u kombinaciji sa različitim alatima i tehnikama kako bi se prikupile, analizirale i validirale informacije. Među najpopularnijim alatima su različiti pretraživači, filtriranje i kategorizacija informacija, kao i korišćenje društvenih mreža za prikupljanje informacija.

Međutim, kao i kod svih drugih metoda prikupljanja informacija, postoje i neke nedostatke i rizici kada se koristi OSINT. Na primer, informacije koje se prikupljaju putem otvorenih izvora mogu biti nepouzdane, zastarele ili pogrešne, što može dovesti do donošenja pogrešnih odluka.

NGINX SERVER

Nginx je softverski server otvorenog koda koji se često koristi kao web server, proxy server ili load balancer. Ime mu se izgovara "engine x" i često se koristi za posluživanje statičkih sadržaja kao što su HTML stranice, CSS datoteke, JavaScript datoteke, slike i video zapisi.

Jedna od glavnih prednosti Nginx servera je njegova sposobnost obrađivanja velikog broja zahteva klijenata istovremeno uz minimalno opterećenje resursa servera. To čini Nginx popularnim izborom za visoko opterećene web sajtove i aplikacije.

Nginx takođe ima mogućnosti proxy servera, što znači da može usmeravati zahteve klijenata prema drugim serverima, kao što su Apache, Tomcat ili drugi Nginx serveri. Ovo se često koristi za distribuciju opterećenja između više servera kako bi se povećala skalabilnost i poboljšala otpornost na kvarove.

Uz to, Nginx pruža mnoge napredne funkcije, uključujući podršku za SSL enkripciju, mogućnost obavljanja obrade zahteva pre nego što stignu do aplikacije, i mogućnost povezivanja sa drugim softverskim alatima kao što su PHP, Ruby, Python i drugi.

Ukratko, Nginx je moćan i popularan server otvorenog koda koji se često koristi kao web server, proxy server ili load balancer. Nudi visoku performansu, skalabilnost i napredne funkcije koje ga čine idealnim za mnoge aplikacije i web sajtove.

Instalacija nginx servera (Basic set) :

Instalacija Nginx servera na Linuxu obično je vrlo jednostavna i može se obaviti u nekoliko koraka. Evo osnovnih koraka za instalaciju Nginx servera na Linuxu:

1. Prvo morate otvoriti terminal i ažurirati pakete na vašem Linux računalu. Na primer, ako koristite Ubuntu, to možete učiniti komandom:

2. Nakon ažuriranja paketa, instalirajte Nginx server komandom:



3. Nakon instalacije, pokrenite Nginx server komandom:


ili


4. Proverite je li Nginx server uspešno pokrenut komandom:



5. Otvorite web browser i unesite IP adresu (localhost, 127.0.0.1, 192.168.0.92 ...) vašeg Linux računara kako biste proverili je li Nginx server uspešno instaliran i radi. Nginx server bi trebao prikazati stranicu dobrodošlice.

6. Ako želite da Nginx server automatski pokreće pri svakom podizanju sistema, izvršite sledeću komandu:



To su osnovni koraci za instalaciju Nginx servera na Linuxu. Međutim, postoji mnogo naprednijih konfiguracija koje možete obaviti kako biste prilagodili svoj Nginx server.

DDOS NAPADI

Distribuirani napad uskraćivanja usluge (DDoS napad) je vrsta napada koja ima za cilj onesposobiti web stranicu ili mrežu tako što se na nju usmeri velika količina prometa ili drugih vrsta opterećenja. Ovi napadi su često izvedeni uz pomoć računarskih botova, koji su računari ili uređaji koji su prethodno zaraženi zlonamernim softverom i koji su pod kontrolom napadača.

DDoS napadi mogu uzrokovati ozbiljnu štetu. Oni mogu uticati na dostupnost web stranice, mreže ili aplikacije, što može dovesti do gubitka poslovanja ili loše reputacije kompanije. Osim toga, DDoS napadi mogu biti vrlo skupi za kompanije koje ih doživljavaju jer će morati uložiti velike napore da bi se mreža vratila u normalu.

Postoje različiti načini na koje se DDoS napadi mogu izvesti. Neke od najčešćih vrsta uključuju:

1. Napad preplavljenja mreže (Network Flood) - napadač šalje veliku količinu podataka na ciljanu mrežu ili web stranicu, što uzrokuje preopterećenje mreže i onemogućava pristup ostalim korisnicima.

2. Napad usmjerivača (Router Flood) - napadač šalje veliki broj paketa na usmerivač ciljane mreže, što dovodi do pada usmerivača i onemogućava pristup mreži.

3. Napad aplikacije (Application Flood) - napadač šalje veliki broj zahteva na određenu aplikaciju, što dovodi do preopterećenja servera i onemogućava pristup aplikaciji.

4. Napad reflektirajućih pojačivača (Amplification Attack) - napadač koristi treću stranu, poput DNS servera ili NTP servera, da bi poslao veliku količinu podataka na ciljanu mrežu.

5. Napad sinovskog stanja (State-Exhaustion Attack) - napadač iskorištava protokol koji zahteva značajne resurse servera, poput TCP protokola, kako bi iscrpio resurse servera i onemogućio pristup web stranici ili aplikaciji.

DDoS napadi su izvedeni pomoću računarskih botova, tj. bot mreža, koje se sastoje od velikog broja zaraženih računara koji su pod kontrolom napadača. Ovi zaraženi računari se nazivaju "zombiji" i obično su deo bot mreže bez znanja vlasnika. Napadači mogu koristiti različite metode za infekciju računara, uključujući phishing kampanje, zlonamerne email poruke, ili čak upotrebu ranjivosti u softveru instaliranom na računarima.

Postoje različiti načini zaštite od DDoS napada. Jedan od najčešćih načina je korišćenje firewalla, koji može blokirati lažne zahteve pre nego što stignu do ciljne mreže. Takođe, mogu se koristiti i druge tehnologije, kao što su VPN i CDN, kako bi se smanjila verovatnoća uspešnosti napada.

Moćan alat za vizuelizaciju DDOS napada je LOGSTALGIA. Ja sam oduševljen kako taj alat vizuelizuje sve što se dešava od samog napadača do servera. NE služi samo za to... Pomoću logstalgije možete videti kako se vaša skripta ili aplikacija ponaša prilikom svakog http requesta.

ŠTA JE KRIPTOGRAFIJA ?

Kriptografija je nauka koja se bavi zaštitom podataka putem šifrovanja i dešifrovanja poruka. Glavni cilj kriptografije je da se omogući sigurna komunikacija izmađu dve ili više strana bez prisustva treće strane koja bi mogla da pristupi sadržaju komunikacije.

Postoji nekoliko osnovnih tehnika kriptografije koje se koriste za zaštitu podataka. Jedna od najčešćih je simetrična kriptografija, koja koristi isti ključ za šifrovanje i dešifrovanje poruka. Ovaj ključ se mora podeliti između dve strane koje žele da komuniciraju, što može biti problem ako se komunikacija odvija preko javne mreže.

Zbog ovog problema, razvijena je asimetrična kriptografija koja koristi dva različita ključa - javni i privatni. Javni ključ se može slobodno deliti i koristi se za šifrovanje poruke, dok se privatni ključ koristi za dešifrovanje poruke. Ovaj metod kriptografije se često koristi za zaštitu internet transakcija i drugih osetljivih informacija koje se prenose preko javne mreže.

Postoji i nekoliko drugih tehnika kriptografije, uključujući hash funkcije, digitalne potpise i enkripciju na nivou hardvera. Bez obzira na metodu koja se koristi, kriptografija igra ključnu ulogu u zaštiti podataka i privatnosti u savremenom svetu.

Kriptografija se koristi u mnogim aspektima moderne tehnologije, uključujući bankarske transakcije, e-poštu, veb sajtove, društvene mreže, mobilne uređaje, IoT uređaje i mnoge druge aplikacije. Kriptografija se takođe koristi u vojne svrhe i u oblasti nacionalne bezbednosti, kako bi se osigurala sigurnost poverljivih informacija.

Jedan od najpoznatijih kriptografskih algoritama je RSA algoritam, koji je razvijen 1977. godine od strane Ronalda Rivesta, Adija Šamira i Leonarda Adlemana. Ovaj algoritam koristi asimetričnu kriptografiju za zaštitu podataka i još uvek se smatra jednim od najsigurnijih kriptografskih algoritama.

U poslednjih nekoliko godina, kriptovalute kao što su Bitcoin i Ethereum su postale popularne alternativne valute koje se oslanjaju na kriptografiju za osiguravanje sigurne transakcije. Ove kriptovalute koriste blokčejn tehnologiju, koja omogućava sigurno i transparentno čuvanje informacija o transakcijama.

Međutim, kriptografija nije savršena i može biti podložna različitim napadima i naprednim tehnikama hakovanja. Napadači mogu koristiti brute-force napade, metodu koja se oslanja na pokušaje provaljivanja šifre metodom isprobavanja svih mogućih kombinacija, ili napade koji se oslanjaju na ranjivosti u kriptografskim algoritmima.

Kako bi se poboljšala sigurnost kriptografije, nastoji se razviti nove algoritme koji će biti otporniji na napade. Takođe se razvijaju i novi protokoli za sigurnu razmenu ključeva i druge metode za jačanje sigurnosti u kriptografiji.

Kriptografija je takođe važna za zaštitu privatnosti korisnika i zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa. U poslednjih nekoliko godina, pojavile su se zabrinutosti u vezi sa zaštitom privatnosti na internetu, kao i sa širenjem lažnih vesti, krađe identiteta i drugih oblika kriminalnih aktivnosti koje se odvijaju putem interneta.

U tom smislu, kriptografija igra ključnu ulogu u očuvanju privatnosti korisnika i u zaštiti podataka od krađe i zloupotrebe. Na primer, SSL (Secure Socket Layer) i TLS (Transport Layer Security) protokoli koriste kriptografiju za osiguravanje sigurnog protoka podataka između web servera i klijenta. Ovi protokoli se često koriste za zaštitu podataka kao što su lozinke, finansijski podaci, e-pošta i drugi osetljivi podaci koji se prenose preko interneta.

Kriptografija se takođe koristi u cloud computing-u, gde se koristi za osiguravanje sigurne razmene podataka između različitih aplikacija i sistema. Ovo je posebno važno za poslovne korisnike koji koriste cloud usluge za čuvanje i razmenu poverljivih podataka.

Postoji i oblast kriptografije koja se bavi kvantnom kriptografijom. Ova oblast se bavi korišćenjem kvantne mehanike za razvoj novih kriptografskih algoritama. Kvantna kriptografija koristi karakteristike kvantnih sistema, kao što su superpozicija i entaglement, kako bi se stvorila nova metoda za zaštitu podataka.

U zaključku, kriptografija igra ključnu ulogu u sigurnoj razmeni podataka i u zaštiti privatnosti i bezbednosti na internetu. Kako se tehnologija nastavlja da se razvija, tako će se i kriptografija nastaviti da igra važnu ulogu u osiguravanju sigurnosti podataka i zaštiti privatnosti korisnika.

KRIPTOANALIZA

Uz korišćenje kriptografije za zaštitu podataka i privatnosti, postoji i druga strana kriptografije koja se bavi razbijanjem kriptografskih algoritama i zaobilaženjem sigurnosnih mera. Ova oblast se naziva kriptoanaliza.

Kriptoanalitičari koriste razne tehnike za probijanje kriptografskih algoritama, uključujući analizu frekvencije, analizu padova, napade na strukture algoritma, brute-force napade i druge metode. Kriptoanaliza se koristi u cilju otkrivanja ranjivosti u kriptografskim algoritmima i jačanja njihove sigurnosti.

Postoji i oblast kriptologije, koja se bavi proučavanjem kriptografije i kriptoanalize. Kriptologija se bavi razvojem novih kriptografskih algoritama i protokola za zaštitu podataka, kao i razvojem novih tehnika za probijanje kriptografskih algoritama.

Pored toga, postoje i neke kontroverze u vezi sa kriptografijom, posebno u oblasti nacionalne bezbednosti. Mnoge zemlje imaju zakone koji zahtevaju od kompanija da omoguće vlastima pristup šifrovanim podacima u okviru istraga o kriminalu ili terorizmu. Ovo je dovelo do debata između zagovornika privatnosti i pristalica nacionalne bezbednosti o tome da li bi trebalo da postoji tzv. "sigurna vrata" za vlasti da bi dobile pristup šifrovanim podacima ili ne.

Kriptografija takođe igra ključnu ulogu u oblasti digitalnih potpisa i potpisivanja dokumenata. Digitalni potpis omogućava korisnicima da potpišu i verifikuju digitalne dokumente, uključujući ugovore, finansijske dokumente, e-poštu i druge vrste dokumenata. Ovo se često koristi u poslovnom svetu kako bi se osigurala autentičnost dokumenata i zaštitila od krivotvorenja.

Kriptografija je takođe važna za zaštitu autorskih prava i intelektualne svojine. Kriptografija se koristi za zaštitu digitalnih medija, kao što su filmovi, muzika i softver, kako bi se sprečila njihova neovlašćena distribucija i korišćenje.

Uz brzi razvoj tehnologije, kriptografija će i dalje biti od ključnog značaja za sigurnost podataka i privatnosti korisnika. Razvoj novih kriptografskih algoritama i protokola će omogućiti veću sigurnost podataka i povećati zaštitu od kriminalnih aktivnosti na internetu.

RANJIVOST KRIPTOGRAFIJE

Iako kriptografija pruža visok nivo sigurnosti i privatnosti podataka, postoje i neke ranjivosti koje mogu biti iskorišćene kako bi se prekršila zaštita podataka. Ovo su neke od najčešćih ranjivosti kriptografije:

1. Slaba šifra - Neke šifre su manje sigurne od drugih. Šifre koje koriste manje ključeve, ili koje se zasnivaju na manje složenim matematičkim algoritmima, mogu biti podložnije napadima. Kriptoanalitičari često pokušavaju da razbiju šifru tako što će probati sve moguće ključeve dok ne pronađu ispravan.

2. Brute-force napadi - Brute-force napadi se sastoje od pokušaja probijanja šifre sistematskim isprobavanjem svih mogućih ključeva. Ovo može biti vrlo dugotrajan proces, ali ako je ključ dovoljno kratak, napadač može uspeti da probije šifru relativno brzo.

3. Napadi na poruku - Napadi na poruku su usmereni na samu poruku, umesto na šifru. Napadač može pokušati da analizira poruku kako bi otkrio neke informacije koje bi mu mogle pomoći u razbijanju šifre.

4. Side-channel napadi - Ovi napadi se zasnivaju na analizi nekog drugog aspekta sistema, kao što su električni signali koje sistem emituje tokom korišćenja. Napadač može koristiti ove signale kako bi otkrio informacije o šifri ili ključu.

5. Ranjivosti u implementaciji - Kriptografski algoritmi su složeni, a implementacija ovih algoritama može biti podložna greškama. Čak i ako je sam algoritam siguran, greške u implementaciji mogu dovesti do ranjivosti.

6. Napadi na ključeve - Ključevi su ključni za kriptografsku sigurnost, pa je njihova zaštita od velike važnosti. Napadač može pokušati da ukrade ključ, izvuče ga iz sistema, ili da ga otkrije nekim drugim načinom.

7. Ranjivosti u hardverskoj sigurnosti - Kriptografska sigurnost može biti ugrožena i ranjivostima u hardverskim komponentama, kao što su čipovi i senzori. Ove ranjivosti se mogu iskoristiti kako bi se prekršila sigurnost podataka i napravili neovlašćeni pristupi sistemima.

8. Napadi na ključeve preko mreže - Napadi na ključeve preko mreže su jedna od vrsta napada koji se koriste za probijanje kriptografije. Ovaj tip napada koristi mrežni protokol kako bi se probio sistem zaštite. Napadač koristi različite metode da bi došao do ključa. Na primer, može da preuzme šifrovane podatke sa mreže i da pokuša da probije ključ ili da izvrši brute-force napad na ključeve koji se šalju preko mreže. Napadač može takođe da izvrši i man-in-the-middle napad, pri čemu se između korisnika i servera postavlja lažni server koji presreće komunikaciju između korisnika i servera. Kako bi se zaštitili od napada na ključeve preko mreže, korisnici mogu koristiti sigurne kanale za komunikaciju, kao što su SSL/TLS protokoli. Ovi protokoli obezbeđuju sigurnu komunikaciju između klijenta i servera korišćenjem šifrovanih kanala. Takođe, korisnici mogu koristiti jake ključeve i algoritme koji su otporni na brute-force napade. Napadači takođe mogu koristiti i napade koji se zasnivaju na ranjivostima u implementaciji kriptografskih protokola. Ovo može biti izazov za korisnike, jer se napadi zasnivaju na ranjivostima u samom protokolu, a ne na ključevima. Zbog toga je važno pratiti najnovija ažuriranja i ispravke kriptografskih protokola i koristiti samo one koji su pouzdani i sigurni.

Kvantni računari funkcionalno koriste kvantna svojstva mikročestica. Kod klasičnih računara informacija se bazično predstavlja u obliku bitova (0 i 1) gde jedna informacija može biti ili 0 ili 1. Kod kvantnih računara osnovne operacije su kjubiti (qbit), koji koriste kvantni fenomen superpozicije i druga kvantna svojstva za operaciju nad informacijama. To znači da kjubit može u isto vreme biti i 0 i 1. 

Detaljnije možete pročitati na sledećem linku:
Kvantni računari

Primer faktorisanja brojeva:

Faktorisanje je u matematici razlaganje nekog objekta (broja, polinoma ili matrice) u produkt nekih drugih objekata, ili faktora, koji kada se međusobno pomnože daju originalni broj. Primer gde je prvi kvantni računar fatktorisao broj 15 u oblik 3 x 5 i to je bio prvi zadatak koji je jedan kvantni računar u istoriji uradio. Za kompleksne operacije i proračune sa faktorisanjem, tamo gde bi klasičnom računaru trebalo previše svetlosnih godina, kvantni računari će biti produktivni u samo 20 minuta.

Klasični računari imaju operacije koje u realnim uslovima svaki broj u množenju sa svakim postavljaju kao pojedinačne operacije i za izračunavanje mnogo operacija, potrebno je mnogo procedura, a samim tim i velika procesorska moć. Uzimajući u obzir da je silicijum ograničena materija svojim hemijskim sastavom, taj matetrijal već ulazi u svoju crvenu zonu i prosto ne može da izađe na kraj sa složenom matematikom. Taj problem rešava kvantni računar. Dakle, kod običnog računara operacije se dešavaju standardnim procedurama, dok kvantni računar istu operaciju rešava iz superpozicije. Kako to ? Uzećemo brojeve 1, 2, 3, 4, 5 i broj 7 kao množilac. Klasični računar radi sledeće: 1 x 7, 2 x 7, 3 x 7, 4 x 7, 5 x 7 i to je njegovo moguće stanje. Kvantni računar uzima svih 5 bojeva u niz (stavlja ih u superpoziciju kjubita) i u istom trenutku ih sve množi sa 7. Kod ovako prostih operacija to deluje jednostavno, ali šta je on zapravo uradio ? Ubrzao je procesorsko vreme, samim tim u ovom slučaju ubrzao operaciju 5 puta. Kada su u pitanju složeniji zadaci tipa: 1, 2, 3, 4, 5 i množioci 2, 3, 4, 5, 6, klasični računar će opet krenuti redom proceduralno i opet će mu trebati vreme, dok će kvantni računar staviti prve brojeve u jedan apstraktni niz, ali će isto i uraditi sa drugim brojevima (i od njih će napraviti apstraktni niz) i umesto računanja prvog niza sa svakim pojedinačno, on će superpozicijom drugog niza odrediti zajednički indeks koj će zapravo biti kvantno moguće stanje i dozvoliće prvom nizu da se pomnoži sa drugim i faktički će u jednoj operaciji odraditi mnogo kompleksu operaciju koju bi bit proceduralno rešavao. Ovo nam govori da će kvantni bit zapravo rešavati svaku našu zamisao u apstraktnom smislu dok god ga mi ne posmatramo. Onog trenutka kada počnemo da ga posmatramo, output će biti ili nula ili jedinica kao konačna vrednost.
...
Zaključak. Super kvantni kompjuteri bi mogli za kratko vreme da razbiju svaku moguću tajnu na svetu (sve TOP SECRET oznake bi postale javne – PUBLIC) jer bi svaki asimetrični, ali i simetrični algoritam bio razbijen za mnogo kratko vreme i sve oznake pod velom tajne bi bile razokrivene. To bi bio veliki napredak za čovečanstvo. FULLSTOP.

Srdačno.
M.

Pozdrav svima

Bavim se dugo otvorenim kodom, pre svega na GNU/Linux platformama (Prvi GNU/Linux koj sam koristio bio je Ubuntu 9.04 sa gnome 2 okruženjem) ali i na Windows OS-u (Još od flopi diska  ). 
Izučavam dugo kvantne računare kao i veštačku inteligenciju na polju bezbednosti računara.
Volim kriptografiju i low level programiranje. Obožavam Python i ANSI C, kao i PHP, HTML, CSS, JS, BOOTSTRAP itd.

Evo i mog github naloga koji je javan i koji je dosta "nerazvijen"
https://github.com/antistereotip
Voleo bih da entuzijasti pomognu ali i nauče nešto iz mojih malih kapi znanja.

Srdačno.
M.

Izgleda da je bio kompromitovan euroantikbg.com. IP: 93.188.2.54, zemlja Švedska, provajder Loopia AB.

VirusTotal: https://www.virustotal.com/gui/url/cb962...?nocache=1
AbuseIPDB: https://www.abuseipdb.com/check/93.188.2.54

Pogrešan TLS sertifikat na ustavni.sud.rs. Izvor: https://twitter.com/mtiosavljevic/status...2424594467, arhivirano: https://archive.ph/5XnnU.

Dobio sam informaciju da se na crnom tržištu prodaju e-mail nalozi zaposlenih u Telekomu (mail.telekom.rs / 212.200.252.199).