Izgleda da je (bio) kompromitovan gastro-professional.rs. IP: 116.202.33.97, zemlja Nemačka, provajder Hetzner Online.
VirusTotal: https://www.virustotal.com/gui/url/90b8d...?nocache=1
Izgleda da je bio kompromitovan autodeloviprodaja.com. IP: 93.188.2.51, zemlja Švedska, provajder: Loopia AB.
VirusTotal: https://www.virustotal.com/gui/url/b05e5...?nocache=1
Sucuri: https://sitecheck.sucuri.net/results/htt...rodaja.com
Quote:Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić izjavila je u Markeru da u Srbiji sigurno ima zloupotreba u oblasti upravljanja poverljivim podacima, kao i namernih i slučajnih propusta.
"Mi se suočavamo s paradoksom - i nije slučaj samo u Srbiji jer se i u Americi desilo nešto slično - s jedne strane sve se više dokumenata označava oznakom tajnosti a sve je manje kontrola kako se zakon o tajnosti podataka sprovodi. Sve je veći broj ljudi koji imaju pristup tajnim podacima unutar sistema", navela je Toskić.
Ceo tekst i video: https://insajder.net/teme/toskic-partner...biji-video
Light Fidelity
Li-Fi (Light Fidelity) je tehnologija koja omogućava prenos podataka putem vidljivog svetla. Ova tehnologija koristi LED svetla koja bljeskaju brzo, neprimetno za ljudsko oko, kako bi se prenosili podaci. Signal se šalje u vidu modulacije svetla koje se brzo uključuje i isključuje, stvarajući binarni signal (0 i 1) koji se zatim prima i obrađuje pomoću foto-detektora.
Li-Fi tehnologija ima neke prednosti u odnosu na tradicionalne Wi-Fi mreže. Na primer, Li-Fi signal ne može proći kroz zidove, što znači da je manje podložan hakovanju i krađi podataka. Takođe, brzina prenosa podataka može biti veća od Wi-Fi mreža, a signal se neće mešati sa drugim uređajima koji koriste radio talase.
Međutim, postoji i nekoliko nedostataka. Li-Fi signal ne može putovati velikim udaljenostima i ne može se koristiti u spoljnim uslovima zbog uticaja sunčeve svetlosti. Takođe, uređaji koji koriste Li-Fi tehnologiju moraju biti u vidnom polju jedni drugih kako bi se signal prenosio.
U svakom slučaju, Li-Fi tehnologija ima potencijal da značajno promeni način na koji se prenose podaci i pruži alternativu Wi-Fi mrežama.
Evo nekoliko dodatnih činjenica o Li-Fi tehnologiji:
1. Li-Fi tehnologija može prenositi podatke brzinom do 224 gigabita po sekundi, što je daleko brže od brzine koju može pružiti Wi-Fi tehnologija.
2. Li-Fi je prvi put predstavljen 2011. godine na TED Global konferenciji od strane profesora Haralda Haasa sa Univerziteta u Edinburgu.
3. Li-Fi tehnologija koristi infracrveno i ultraljubičasto svetlo, pored vidljivog svetla, za prenos podataka.
4. Li-Fi može biti koristan u situacijama kada je potrebno izbegavati elektromagnetne smetnje, kao što su bolnice i avioni.
5. Li-Fi je ekološki prihvatljiviji u poređenju sa Wi-Fi tehnologijom jer LED sijalice koje se koriste u Li-Fi tehnologiji troše manje energije od tradicionalnih sijalica.
6. Li-Fi tehnologija se još uvek razvija i postoji potreba za daljim istraživanjem kako bi se poboljšala brzina i pouzdanost prenosa podataka.
7. Neke kompanije već eksperimentišu sa Li-Fi tehnologijom i razvijaju proizvode koji koriste ovu tehnologiju, kao što su pametni telefoni i pametne kuće.
8. Li-Fi tehnologija može biti korisna za industrijske primene, kao što su prenos podataka u skladištima i fabrikama, gde tradicionalne Wi-Fi mreže mogu biti problematične zbog velikog broja metalnih površina koje ometaju signal.
9. Li-Fi tehnologija takođe ima potencijalnu primenu u oblasti sigurnosti, gde se signali mogu ograničiti samo na specifična područja i ne mogu se presretati izvan tih područja.
Svetlo je toliko brzo da čak ni čovekovo oko ne može da ga uhvati a kamoli računar ili bilo koja tehnologija. Li-Fi ima RX prijemnik i TX predajnik, i taj put od RX do TX je nemoguće hakovati jer svetlost ide nenormalnom brzinom. Ovo je jedna od tehnologija koja je razvijena prvo u Indiji gde se uveliko i koristi. Pitanje je trenutka kada će ta tehnologija zaživeti i biti u potpunosti u upotrebi.
04-19-2023, 10:38 PM
Forum: Odgovor na incidente i svest o bezbednosti
- No Replies
SAJBER BEZBEDNOST
Sajber bezbednost se odnosi na zaštitu računarskih sistema, mreža, aplikacija i podataka od neovlašćenog pristupa, krađe, oštećenja ili uništavanja. To je veoma važno u današnjem digitalnom svetu, gde se sve više informacija čuva na internetu i gde se sve više komunikacija obavlja preko mreža.
Postoji mnogo različitih načina na koje se može ugroziti sajber bezbednost. Napadi se mogu izvršiti preko virusa, crva ili trojanaca koji se šire računarskim mrežama. Hakovanjem se može preuzeti kontrola nad računarskim sistemima, mrežama ili aplikacijama. Fišing i pharming su metode koje koriste napadači kako bi preuzeli kontrolu nad korisničkim nalozima ili ukrali osetljive informacije. DDoS napadi se koriste za preopterećenje mreže kako bi se onemogućio normalan rad.
Zaštita sajber bezbednosti se može ostvariti kroz niz mera i tehnologija. Korišćenje jake šifre i redovno ažuriranje softvera su osnovne mere zaštite. Korišćenje antivirusnog softvera i firewall-a može pomoći u otkrivanju i sprečavanju napada. Korišćenje enkripcije i digitalnih potpisa može pomoći u zaštiti podataka od neovlašćenog pristupa.
Pored tehnoloških mera, važno je i edukovati korisnike o sajber bezbednosti. Korisnici treba da budu svesni potencijalnih pretnji i da primenjuju odgovarajuće mere zaštite. Treba izbegavati kliktanje na nepoznate linkove ili otvaranje sumnjivih email poruka. Takođe je važno da se koristi jaka šifra i da se ona redovno menja.
Uzimajući u obzir da se pretnje sajber bezbednosti konstantno menjaju, važno je pratiti razvoj tehnologija i primenjivati nove mere zaštite kako bi se održala sigurnost računarskih sistema, mreža, aplikacija i podataka.
Sajber bezbednost je veoma široka tema koja obuhvata mnoge aspekte digitalne bezbednosti. Osim osnovnih mera zaštite koje su već pomenute, postoje i druge tehnologije i metode koje se koriste za zaštitu sajber bezbednosti.
Jedna od tih metoda je dvofaktorska autentifikacija. Ova metoda zaštite zahteva da korisnik pruži dva faktora kako bi se prijavio na računarski sistem ili aplikaciju. Ovo može biti nešto što korisnik zna, poput lozinke, i nešto što korisnik poseduje, poput fizičkog tokena ili mobilnog uređaja.
Druga metoda je upotreba VPN-a (Virtual Private Network). VPN omogućava korisnicima da se povežu na mrežu preko enkriptovane veze, što štiti njihove podatke od neovlašćenog pristupa. VPN se takođe može koristiti za zaštitu internet konekcije kada se koristi javni Wi-Fi.
Treća metoda je upotreba kriptografije. Kriptografija je tehnologija koja se koristi za enkripciju podataka i šifrovanje komunikacije između računarskih sistema. Ovo sprečava neovlašćeni pristup i krađu podataka.
Pored tehnoloških mera, postoje i organizacione mere koje se mogu preduzeti za zaštitu sajber bezbednosti. Ove mere uključuju uspostavljanje politika i procedura koje se odnose na korišćenje računarskih sistema i mreža. Takođe, obuka i svesnost zaposlenih o sajber bezbednosti su ključni za uspešnu zaštitu.
Zaštitu sajber bezbednosti ne bi trebalo shvatiti samo kao reaktivni proces. To je proces koji treba da bude proaktivan i da se preduzimaju preventivne mere kako bi se izbegle potencijalne pretnje. Redovno ažuriranje softvera, praćenje promena u tehnologiji i obuka korisnika o novim pretnjama su ključni faktori u održavanju sajber bezbednosti.
04-19-2023, 07:54 PM
Forum: Odgovor na incidente i svest o bezbednosti
- No Replies
Maliciozni virusi
Maliciozni virusi su računarski programi koji su namenjeni da izazovu štetu na računarskom sistemu, uključujući krađu informacija, oštećenje fajlova i softvera, kao i preuzimanje kontrole nad sistemom.
Postoji mnogo različitih vrsta malicioznih virusa, uključujući viruse, crve, trojanske konje, spyware, adware i druge vrste zlonamernog softvera.
Virusi su računarski programi koji se šire kroz računarske mreže i uređaje, tako što se pridružuju drugim programima. Kada se pokrene zaraženi program, virus se aktivira i može da izvrši različite vrste štete, poput brisanja fajlova ili inficiranja drugih datoteka.
Crvi su slični virusima, ali se šire bez potrebe za priključivanjem na postojeće programe. Oni se obično šire preko emaila ili drugih mrežnih servisa.
Trojanski konji se prikazuju kao legitimni programi, ali u stvari su zlonamerni softver koji omogućava napadaču da dobije pristup računarskom sistemu i ukrade informacije.
Spyware i adware su vrste zlonamernog softvera koji se instaliraju na računaru i skupljaju informacije o korisniku, poput internet aktivnosti i informacija o prijavljivanju. Ovi programi često se koriste za ciljanje korisnika sa ciljem prikupljanja ličnih podataka.
Da biste se zaštitili od malicioznih virusa, preporučuje se redovno ažuriranje antivirusnog softvera, izbegavanje otvaranja sumnjivih emailova i preuzimanje softvera samo sa pouzdanih izvora.
Osim gore navedenih vrsta malicioznih virusa, postoje i drugi oblici zlonamernog softvera. Na primer, ransomware je vrsta malicioznog softvera koji kriptuje korisničke datoteke na računaru i traži od korisnika da plati otkupninu za dekriptovanje datoteka.
Botnetovi su takođe vrsta malicioznog softvera koji inficiraju računarske sisteme kako bi se koristili za izvođenje napada na druge računarske sisteme, kao što su napadi usmereni na servere ili mreže.
Phishing je tehnika koja se koristi za dobijanje ličnih informacija korisnika putem lažnih emailova, web stranica ili poruka. Korisnici su često prevarani da unesu lične informacije poput korisničkih imena, lozinki i brojeva kreditnih kartica, koje napadači kasnije koriste za krađu identiteta i finansijsku prevaru.
Da biste zaštitili svoj računar od malicioznih virusa, trebalo bi da koristite antivirusni softver, koji će skenirati vaš računar i otkriti bilo koji sumnjivi softver. Takođe je važno redovno ažurirati operativni sistem, softver i antivirusni program, kako bi se otkrile i uklonile ranjivosti u sistemu.
Treba biti oprezan pri otvaranju emailova i priloga od nepoznatih pošiljaoca, kao i preuzimanju softvera sa nepouzdanih izvora. Takođe je preporučljivo koristiti jaka lozinke i ne koristiti istu lozinku na više računa. Na kraju, preporučljivo je izbegavati kliktanje na sumnjive linkove ili stranice koje traže vaše lične informacije.
Razvoj tehnologije i širenje interneta doneli su mnoge prednosti, ali su isto tako otvorili put za mnoge pretnje cyber sigurnosti, uključujući maliciozne viruse.
Neki od najčešćih načina na koje se računari inficiraju malicioznim softverom uključuju kliktanje na sumnjive linkove, preuzimanje softvera sa nepouzdanih izvora, korišćenje neažuriranog softvera, kao i slabu lozinku.
U poslednje vreme, napadači su se prebacili na napade na Internet of Things (IoT) uređaje, kao što su pametni telefoni, pametni uređaji za kuću, video nadzor i drugi uređaji koji su povezani sa internetom. Napadači mogu iskoristiti ranjivosti u ovim uređajima kako bi preuzeli kontrolu nad njima i koristili ih za izvršavanje napada na druge računarske sisteme.
Kako bi se borili protiv ovih pretnji, korisnici treba da redovno ažuriraju svoje uređaje, izbegavaju upotrebu istih lozinki na više mesta, koriste antivirusni softver i ne otvaraju sumnjive emailove i linkove.
Pored toga, organizacije treba da imaju snažnu strategiju cyber sigurnosti koja uključuje redovnu obuku osoblja, upotrebu naprednih tehnologija za detekciju i sprečavanje napada, kao i uspostavljanje plana oporavka od katastrofa kako bi se ublažile posledice napada.
U suštini, zaštita od malicioznih virusa zahteva kontinuiranu pažnju i održavanje, a to podrazumeva razumevanje potencijalnih pretnji i upotrebu najboljih praksi u cyber sigurnosti.
IRC Bot
Ovde ću navesti i demonstrirati kako radi irc bot na raspberry pi-u
Prvi korak je kreiranje direktorijuma u /home/korisnik/ folderu
cd /home/korisnik/
mkdir bot
cd bot
pwd
/home/korisnik/botNapomena: bot.py ne sme biti u istom folderu gde je socket.py (Izazvaće sukob)
Nakon toga kreirajte sa vi, vim ili nano skriptu u bot folderu. Znači pravimo baš najosnovniju verziju bota u Python programskom jeziku.
nano bot.pySkripta (bot.py) bi trebala da izgleda ovako:
import socket
import random
import time
server = "localhost"
port = 6667
nickname = "Bot3"
channel = "#test"
irc = socket.socket(socket.AF_INET, socket.SOCK_STREAM)
irc.connect((server, port))
irc.send(("USER " + nickname + " " + nickname + " " + nickname + " :Python IRC\r\n").encode("UTF-8"))
irc.send(("NICK " + nickname + "\r\n").encode("UTF-8"))
irc.send(("JOIN " + channel + "\r\n").encode("UTF-8"))
def send_message(message):
"""Send a message to the IRC channel."""
irc.send(("PRIVMSG " + channel + " :" + message + "\r\n").encode("UTF-8"))
while True:
message = irc.recv(2048).decode("UTF-8")
if message.find("PING") != -1:
irc.send(("PONG " + message.split()[1] + "\r\n").encode("UTF-8"))
if message.find(":!hello") != -1:
send_message("Hello there!")
if message.find(":!time") != -1:
current_time = time.strftime("%H:%M:%S", time.gmtime())
send_message("The current time is " + current_time)
if message.find(":!roll") != -1:
send_message("Rolling the dice...")
if message.find(":!medved") != -1:
send_message("Medvedima pristup zabranjen...")Ovaj kod je open source i možete ga koristiti ili unapređivati. Izvor mu je na githubu:
https://github.com/antistereotip/node-fs...ster/ai.py
Nakon toga instalirate irc klijenta irssi:
sudo apt install irssiPotrebna su nam dva terminala (tty), u jednom će biti potrebna pokrenuta skripta bot.py a u drugom irssi klijent.
pwd
/home/korisnik/bot/
ls
pi@raspberrypi:~/bot $ ls
bot.pySada je potrebno da pokrenete bota:
python bot.pyOn će se pokrenuti i ućiće u #test sobu pod imenom Bot
Pre svega ovoga neophodno je da imamo aktivan irc server. U ovom slučaju to je ngircd. U drugoj temi ću obraditi instalaciju ngircd servera.
Zatim je potrebno sa drugog terminala ući u irssi klijent.
irssihttps://github.com/antistereotip/node-fs...ter/ai.txt
Zatim komandu kojom ćete ući u server i u sobu. Kad uđem u sobu promeniću nick u hightech.
/connect localhost
/join #test
/nick hightechIli možete koristiti GUI irc klijenta IceChat na Windowsu:
SLIKA
Zatim ćemo zadati komandu !high i dobiti output.
!highOutput:
Medvedima pristup zabranjen.To bi bilo to, najkraća i najjednostavnija verzija irc bota.
!high
!hello
Evo i verzije u PHP-u
<?php
$server = 'localhost';
$port = 6667;
$nickname = 'bot3php';
$channel = '#test';
$socket = fsockopen($server, $port);
fwrite($socket, 'USER ' . $nickname . ' ' . $nickname . ' ' . $nickname . ' :PHP IRC' . "\r\n");
fwrite($socket, 'NICK ' . $nickname . "\r\n");
fwrite($socket, 'JOIN ' . $channel . "\r\n");
while (true) {
$data = fgets($socket, 1024);
echo $data; // Echo data for debugging purposes
if (strpos($data, 'PING') !== false) {
fwrite($socket, 'PONG ' . substr($data, strpos($data, ':') + 1) . "\r\n");
}
if (strpos($data, ':!hello') !== false) {
$sender = explode('!', $data)[0];
$response = 'Hello, ' . substr($sender, 1) . '!';
fwrite($socket, 'PRIVMSG ' . $channel . ' :' . $response . "\r\n");
}
if (strpos($data, ':!medved') !== false) {
fwrite($socket, 'PRIVMSG ' . $channel . ' :Medvedima pristup zabranjen!' . "\r\n");
}
}
fclose($socket);Kako radi, otvoriti terminal i kucati ?
php bot3php.php
Šta je socijalni inžinjering ?
Socijalni inženjering se odnosi na manipulaciju ljudskog ponašanja i emocija kako bi se postigao određeni cilj. U osnovi, to je psihološka tehnika koja se koristi u marketinške svrhe, ali se takođe može primenjivati u politici, vojnom planiranju i drugim sferama društva. Socijalni inženjering može biti pasivan ili aktivan, a koristi se različitim metodama kao što su manipulacija informacijama, strahom, potsicanjem požude ili društvenim normama. Ova tehnika često se koristi u kibernetičkim napadima, gde se koristi društveno inženjerstvo kako bi se došlo do osetljivih podataka ili informacija. Međutim, socijalni inženjering se takođe može koristiti za dobre svrhe, poput podsticanjem pozitivnih promena u društvu, na primer podsticanjem zdravijeg životnog stila ili smanjenjem predrasuda i diskriminacije.
Socijalni inženjering se može podeliti na tri osnovne vrste:
1. Pasivni socijalni inženjering: To uključuje korišćenje informacija koje su javno dostupne za manipulaciju ponašanja. Primer bi bio marketinški trikovi poput postavljanja proizvoda na određeni način kako bi ih ljudi više primietili i bili skloniji kupovini.
2. Aktivni socijalni inženjering: Ovo uključuje aktivno manipulisanje ponašanja ljudi kako bi se postigao određeni cilj. Primeri uključuju propagandu i političke kampanje koje koriste razne tehnike kako bi uverili ljude da podrže određenu politiku ili kandidata.
3. Tehnički socijalni inženjering: Ovo uključuje korišćenje tehnologije za manipulaciju ljudskog ponašanja, kao što je korišćenje računarskih virusa ili phishing napada kako bi se došlo do osetljivih informacija.
Socijalni inženjering je često povezan s kibernetičkim napadima i sigurnosnim pretnjama, posebno u kontekstu društvenih mreža i interneta. Napadači mogu koristiti različite tehnike kako bi prevarili ljude da otkriju svoje lične podatke, poput lažnih e-pošta ili lažnih web stranica. Napadači mogu koristiti i društvene mreže kako bi manipulisali ponašanjem korisnika i uverili ih da podele svoje lične informacije.
U svakom slučaju, socijalni inženjering pokazuje koliko je moćno manipulisati ljudskim ponašanjem i koliko su važni etički aspekti u ovom području. Potrebno je razvijati svest i edukaciju kako bi se ljudi bolje zaštitili od zlonamernih pokušaja socijalnog inženjeringa, kao i kako bi se iskoristili pozitivni aspekti ove tehnike za podsticanje društvenih promena i boljitka ljudi.
Socijalni inžinjering se u osnovi koristi da se čovek izmanipuliše i otkrije ranjivosti svog sistema. Uglavnom se žrtva dobro proučava i na efikasan način se ukradu lični podaci. Socijalni inžinjering je jedna od najboljih hakerskih tehnika jer je potrebna veća inteligencija da se sprovede ovakav napad.
ZLONAMERNI SOCIJALNI INŽINJERING
Zlonamerni socijalni inženjering je tehnika koju koriste kriminalci i hakeri kako bi prevarili ljude i došli do njihovih ličnih podataka ili osetljivih informacija. Evo nekoliko primera:
1. Phishing: Ovo je jedna od najčešćih tehnika socijalnog inženjeringa koju koriste kriminalci. Phishing se odnosi na lažne e-mailove ili poruke koje izgledaju autentično, a namenjene su da prevariti žrtve da podiele svoje lične podatke kao što su lozinke, brojevi kreditnih kartica ili druge osetljive informacije.
2. Spear phishing: Ova tehnika je slična phishing-u, ali je usmerena na ciljane pojedince ili organizacije. Kriminalci koriste lične podatke i druge informacije koje su prikupili o žrtvi kako bi stvorili verodostojnu poruku i pokušali prevariti žrtvu da otkrije osetljive podatke.
3. Prevarantski pozivi: Kriminalci koriste telefonske pozive kako bi se lažno predstavili kao službenici vlade, banaka ili drugih organizacija. Cilj je prevariti žrtvu da podeli svoje lične podatke ili napravi prenos novca na lažni račun.
4. Scareware: Ova tehnika uključuje prikazivanje lažnih upozorenja o virusima i drugim pretnjama na računaru žrtve. Cilj je navesti žrtvu da preuzme ili plati program koji će rešiti navodne probleme, ali zapravo će to biti štetan softver.
5. Socijalni inžinjering na društvenim mrežama: Kriminalci koriste društvene mreže kako bi prikupili lične podatke i druge informacije o žrtvama, koje zatim koriste za stvaranje ciljanih napada kao što su spear phishing ili prevarni pozivi.
04-19-2023, 04:05 PM
Forum: Hardware, Automotive i Industrijska bezbednost
- No Replies
IOT Protokoli
Da bi jedan sistem pametne instalacije bio bezbedan, neophodno je poznavanje i zaštita mrežnih protokola koji čine takav sistem.
Skup umreženih fizičkih objekata sa ugrađenom elektronikom, softverom i raznim senzorima koji mere vrednosti iz okoline i prenose ih međusobno, kako bi se postigao inteligentan efekat, može se nazvati pametna instalacija ili IOT (eng: Internet of things).
MREŽNI PROTOKOLI
Itegracijom M2M (eng: Machine to machine) i bežičnih senzorskih mreža sa servisima koji korste TCP/IP protokol, omogućava se agregacija (U kibernetici i računarstvu pojam poznat kao pridruživanje, spajanje manjih sistema većima, razne unije, „više agregatno stanje“), vizuelizacija (okom pristupačno korsniku u vidu UI – korisničkog interfejsa izmeđuostalog…), analiza (sakupljanje parametara iz IOT mreže radi dalje obrade podataka) i tako dalje. Spektar mogućnosti gotovo da nema limita, osim silicijuma koji je dostigao (ili uskoro dostiže) svoj vrhunac (uzimajući u obzir klasičnu fiziku – nego to sada nije tema).
Kompleksnost protokola je direktno uslovljena odnosom softvera i hardvera u jednoj mreži pametnih instalacija.
Nabrojaću standardne protokole i malo pojasniti njihovu funkcionalnost.
Ethernet
Ethernet kao protokol je popularan način povezivanja različitih tipova računara u lokalnu mrežu standardnim kablom. Razvijen je od strane „Xerox“-a i nalazi se gotovo na svakom računaru. Definisan je IEEE 802.3 standardima na fizičkom sloju veze OSI (eng: Open Systems Interconnection) referentnog modela. Ethernet je širokopojasni upotrebni standardizovani model za LAN i WAN mreže. MAC interfejs od 48 bita ima jedinstven identifikacioni model za primaoca i pošiljaoca.
Wi-Fi
Wi-Fi (eng: Wireless fidelity) se često koristi u pametnim instalacijama za lokalne bežične mreže zasnovane na grupi IEEE 802.11 standarda koji uglavnom koristi frekvenciju od 2,4 do 2,4835 GHz, dok kod 802.11a se koristi opseg od 5,725 do 5,850 GHz.
Li-Fi
Li-Fi (eng: Light Fidelity) ili podaci putem svetla su na nivou avangarde još uvek iako ih u Indiji već proizvode i distribuiraju širom razvijenih zemalja. Optička bežična komunikacija (eng: Optical Wireless Communications – OWC) ili kako sam naveo Li-Fi je tehnologija koja koristi LED diode kao komunikatore. Poseduje prijemnik – Rx i predajnik – Tx. Takozvana vizuelna svetlosna komunikacija (eng: Visual Light Communication – VLC) nije vidljiva ljudskim okom pa je prenos podataka kroz svetlo gotovo nemoguće hakovati. Kao i Wi-Fi, Li-Fi je takođe bežična komunikacija i koristi slične protokole 802.11 standarda. Ali umesto radio frekventnih talasa (kao Wi-Fi), Li-Fi koristi ultraljubičastu i insfracrvenu svetlost kao i VLC tehnologiju za prenos podataka. Poseduje drajver (Tx) koj se kači na mrežno čvorište i stik (Rx – prijemnik) koj se konektuje na klijent računar. Ne ide kroz zidove jer je svetlo i ograničen je prostorno a i skup za komercijalnu upotrebu. 5G mreža će raditi u potpunosti (ili bar većinski u vazdušnom prostoru) na Li-Fi tehnologiji. Li-fi je dosta „zdrava“ tehnologija pa joj se može naći primena, na primer u bolnicama.
Bluetooth
Bluetooth tehnologija je zasnovana na radio talasima i karakteriše je mala potrošnja energije i jeftin hardver. Bluetooth mreže rade na takozvanom Scacetternet konceptu koji su stvoreni od više malih ćelija, piko mreže (eng: piconets) i uređaji rade u nekom od sledećih režima: master, slave, stand-by i hold.
IrDA
IrDA (eng: Infrared data association) je komunikacioni protokol namenjen point-to-point ili point-to-multipoint komunikaciji između električnih uređaja (računara, mobilnih telefona i ostalih perifernih komponenti) koristeći direktnu infra-crvenu komunikaciju kroz prostor ostvarenu pomoću LED (eng: Light emiting diodes) diode. Da ne nabrajam tabelarno sa performansama standarde, samo ću ih nabrojati: SIR, MIR, FIR, VFIR i UFIR (eng: Ultra Fast Infrared) brzine do 100Mbps koji je trenutno u razvoju. Jedna od upotreba ovog standarda je navođenje raketa, a jedan od primera je Vympel R-23/24 (NATO naziv: AA-7 Apex), sovjetska raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa. Razvijena je tehnologijom po IrDA protokolu i poluaktivnim radarskim navođenjem posebno za avion MiG-23. U IoT (eng: Internet of Things) instalacijama koristi se najviše za upravljanje multimedijom.
WiMAX
WiMAX (eng: Worldwide Interoperability for Microwave Access) je širokopojasna bežična tehnologija definisana IEEE 802.16 standardom. WiMAX je sličan Wi-Fi standardu, ali radi na većim razdaljinama, većom brzinom protoka nosi više korisnika. Kod WiMAX-a postoji fiksni pristup, nomadski pristup, mobilni pristup i potpuna mobilnost (4 faze). Poznat je kao mikrotalasni pristup i radi na principu „tačka na više tačaka“.
ZigBee
ZigBee je protokol za bežičnu komunikaciju, koj radi po IEEE 802.15.4 standardu. U pametnim mrežama (IOT) i M2M komunikacije, koristi se da bi upravljao pametnim uređajima. ZigBee je bežični komunikacioni protokol namenjem ličnim mrežama s malom propustljivošću i malom potrošnjom energije. Ciljane primene ZigBee-a su aplikacije koje zahtevaju umrežavanje velikog broja uređaja, prenos male količine podataka, malu potrošnju energije i visoku sigurnost prenosa. Koristi se u automatizaciji, satelitskoj komunikaciji, medicini i slično. Pošto ima tu moć da brzo i sigurno hendluje malu informaciju, uglavnom se koristi kao takozvani FFD (kordinator) ili FFD (usmerivač – ruter) ili kao FFD (terminator – poslednji u nizu) u čvorištima. Primer je komunikacija između satelita i GSM kartice.
HIPERMAN
Hiperman (eng: High Performance Radio Metropolitan Area Network) je standard koji je kreirao Evropski telekomunikacioni institut za standarde (ETSI) u grupi za Mreže širokopojasnog radio pristupa (BRAN) da bi obezbedio mrežu bežične komunikacije u području 2 – 11 GHz širom Evrope i drugih zemalja koje koriste standard ETSI. HIPERMAN je evropska alternativa za WiMAX (ili IEEE 802.16 standard) i korejsku tehnologiju WiBro.
Kućni mrežni protokoli (protokoli kućne automatike)
KNX
KNX je mrežni protokol za pametne instalacije, zasnovan je na OSI referentnom modelu, koji funkcioniše na nekoliko komunikacionih medijuma: upredena parica, elektroenergetska mreža, radio-talasi, infracrveni talasi, Ethernet. Najčešće se realizuje pomoću upredenih parica. Koristi takozvanu BUS (bas) magistralu, topologiju zvezde, dok topologija prstena nije podržana.
LonWorks
LonWorks (eng: Local operating network) je mrežna platforma adresiranju koje je potrebno da bi se aplikativno kontrolisalo. Platformu je kreirala kompanija Echelon Corporation za mrežne uređaje koje koriste upredene parice, powerlines (PL), fiber optiku i radio talasnu frekvenciju (RF). Najčešće se koristi za automatizaciju svetla. LonWork se temelji na (P2P – Peer to peer) komunikaciji ravnopravnih uređaja.
Pored Lon Works ističe se i X10 međunarodni otvoreni standard za komunikaciju elektronskih uređaja u kućnoj automatizaciji.
Vlasnički komercijalni protokoli
Insteon
Insteon je dual-band (radi u dva frekventna opsega, nekada preko različitih medijuma) mrežna topologija koja obezbeđuje automatizaciju svetla, temperature, senzora pokreta i drugih električnih uređaja. Uređaji komuniciraju putem strujnih kanala elektroenergetske mreže(eng: Powerline, PL), radio-talasa (eng: Radio frequency, RF) ili kombinacijom jednog i drugog. Node tehnologija omogućavaju brzinu prenosa informacije. Što je više modula u instalaciji, sama instalacija je brža. Rf protokol omogućava komunikaciju gde redudantnost daje PL (eng: Powerline) protokol.
Pored Insteona tu su Leviton, Z-wawe, En-Ocean i drugi.
Protokoli mobilnih mreža
Protokole mobilnih mreža čine 3G mreže (Po specifikaciji IMT-2000), 4G mreže (LTE) i mreža koja je u zaletu po imenu 5G.
Protokoli transportnog sloja
TCP protokol
TCP (eng: Transmission Control Protocol) protokol obezbeđuje pouzdan transfer podataka u IP okruženju. Sekvencijalna identifikacija bajtova je u nizu bez strukture kod transfera u TCP protokolu. Bajtovi u segmentima dobijaju broj sekvence, aplikaciji se dodeli broj porta i to se prosleđuje IP protokolu. TCP vrši takoreći kontrolu transmisije (prenosa) podataka, ali jasnije rečeno, on reguliše transportni sloj mreže.
UDP protokol
UDP (eng: User Datagram Protocol) stvara nespojive pakete. On ne stvara veze i koristi se kada se podaci trebaju poslati brzo, baš kada je brzina bitna. On ne razmišlja o tome da li će paketi biti uništeni i nije mu bitan redosled. Obično se korsti za video konferencije, video telefonije (VoIP), servere za računarske igre, DNS kao i za još neke stvari. UDP za razliku od TCP-a, akcenat stavlja na efikasnot (brzinu) prenosa paketa uz minimalnu strukturu protokola. Zbog nedostatka provera, često se pogrešno navodi i kao Unreliable Datagram Protocol (Nepouzdan datagram protokol). UDP je za razliku od TCP-a, može se reći “puritanac” sa minimalnom opremom. To mu daje brzinu. Zahteva veoma mali broj podataka od servera i vrši sve osnovne radnje mreže, ali on jednostavno ništa ne garantuje.
Šta je apache server ?
Apache server je softverski program koji se koristi za hostovanje veb sajtova i distribuciju veb sadržaja preko interneta. Ovaj server je besplatan i otvorenog koda, što znači da svako može da ga koristi, menja i prilagođava svojim potrebama. Apache server podržava mnoge operativne sisteme, kao što su Windows, Linux i macOS, i veoma je popularan među veb programerima i administratorima, jer je jednostavan za korišćenje i konfigurisanje.
Instaliranje i korišćenje Apache servera na Linux operativnom sistemu se neznatno razlikuje u odnosu na Windows operativni sistem. Evo nekih osnovnih koraka:
1. Otvorite terminal na vašem Linux sistemu i unesite sledeću komandu kako biste instalirali Apache server:
sudo apt-get update
sudo apt-get install apache2Kada se instalacija završi, pokrenite Apache server komandom:
sudo systemctl start apache2ili
/etc/init.d/apache2 start3. Proverite da li je Apache server uspešno pokrenut tako što ćete uneti IP adresu vašeg Linux računara u veb pretraživač. Ako se prikaže stranica dobrodošlice Apache servera, znači da je sve uspešno instalirano i da je server spreman za upotrebu.
4. Da biste postavili vaš veb sajt na Apache server, morate postaviti fajlove vašeg sajta u "var/www/html" direktorijumu na vašem Linux sistemu. Ako želite da postavite nekoliko sajtova, možete kreirati poddirektorijume u "html" direktorijumu za svaki sajt. U apache2 konfiguracionom fajlu imate default port koji je 80.
sudo su
cd /var/www/html
nano info.phpSadržaj info.php skripte je sledeći:
<?php
phpinfo();
?>Otvorite browser i na sledećoj adresi biće vaši fajlovi hostovani na lokalu (localhost, 127.0.0.1, 192.168.0.92 ...)
http://localhost/info.php5. Kada postavite fajlove vašeg sajta u "html" direktorijum, otvorite veb pretraživač i unesite IP adresu vašeg Linux računara u adresnu traku pretraživača. Ako je sve podešeno ispravno, vaš veb sajt će se prikazati u pretraživaču.
Ovo je samo osnovni vodič za instalaciju i korišćenje Apache servera na Linux operativnom sistemu. Za detaljnije informacije i podešavanja, trebalo bi da proučite dokumentaciju Apache servera. Uz apache se može instalirati mysql baza podataka kao i verzije PHP-a, PERL-a, Python-a itd - LAMPP (To ćemo obraditi u nekom drugom postu, ovo je samo osnovna verzija apache servera)
Instalacija na Windows operativnom sistemu
Evo osnovnih koraka za instaliranje i korišćenje Apache servera na Windows operativnom sistemu:
1. Preuzmite najnoviju verziju Apache servera sa zvaničnog sajta (https://httpd.apache.org/download.cgi).
2. Nakon preuzimanja, pokrenite instalacioni program i pratite korake instalacije. Kada se završi instalacija, Apache server će biti instaliran na vašem računaru.
3. Pokrenite Apache server tako što ćete otići na Start meni, potom izabrati "Apache HTTP Server" i kliknuti na "Start Apache in Console". Ovo će otvoriti Command Prompt prozor sa porukom "Apache started successfully".
4. Da biste proverili da li je Apache server uspešno instaliran i pokrenut, otvorite web pretraživač i unesite "localhost" u adresnu traku. Ako se prikaže stranica dobrodošlice Apache servera, to znači da je sve uspešno instalirano i da je server spreman za upotrebu.
5. Da biste hostovali veb sajt na Apache serveru, morate postaviti fajlove vašeg sajta u "htdocs" direktorijumu u instalacionom direktorijumu servera. Ova lokacija se može promeniti u konfiguracionom fajlu servera, ali je podrazumevana lokacija na Windows operativnom sistemu "C:\Program Files\Apache Software Foundation\Apache2.4\htdocs".
6. Kada postavite fajlove vašeg sajta u "htdocs" direktorijumu, otvorite web pretraživač i unesite "localhost/naziv-vaseg-sajta" u adresnu traku. Ako je sve podešeno ispravno, vaš veb sajt će se prikazati u pretraživaču.
Ovo je samo osnovni vodič za instalaciju i korišćenje Apache servera na Windows operativnom sistemu. Za detaljnije informacije i podešavanja, trebalo bi da proučite dokumentaciju Apache servera.
XAMPP
Jednostavnija verzija instalacije apache servera sa mysql bazom podataka, PHP-om i ostalim servisima je XAMPP.
Instalirajte XAMPP tako što ćete pratiti korake instalacije i nakon uspešno instaliranog servera i baze možete započeti hostovanje i pokretanje vaših web stranica.
Host podaci se nalaze u "C:\xampp\htdocs". Uđite u taj direktorijum i počnite sa svojim web stranama. U browseru vaši podaci se nalaze na adresi localhost, 127.0.0.1 ili koju god adresu podesite.