Hardware
***

Hardver (eng. hardware), fizički deo jednog računara. Od njegovih performansi, karakteristika i kvaliteta u najvećoj meri zavise mogućnosti vašeg kompjutera.

Neki od glavnih delova računara

* Matična ploča: Osnovna komponenta računara, koja vezuje sve komponente u celinu i omogućava njihovu komunikaciju. Od nje mnogo toga zavisi, jer ona direktno utiče na performanse računara, shodno njenom setu čipova (eng: chipset), socket­u, i samoj izradi matične ploče. Vremenom su se pojavljivali razni standardi matičnih ploča, koje nazivamo forum faktori. Forum faktor opisuje oblik i veličinu matične ploče. ATX je standard koji je u današnje vreme uobičajen. Njega već polako istiskuje njegov mikro partner mATX, logično napravljen da bi stao u manja kućišta. Neki od glavnih delova matične ploče su:

* Procesor ­ CPU (eng. central processing unit), elektronska komponenta sačinjena od stotina miliona mikro­tranzistora. Procesor obrađuje (procesuje) i izvršava mašinski (binarni) kod, koji mu govori šta da radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik.

* Grafička kartica ­ GPU (eng. graphic processing unit); njena uloga je da “prevede” binarni kod u grafički prikaz slike. Ove kartice su opremljene jakim grafičkim procesorima, koji po snazi i broju tranzistora gotovo pariraju glavnom procesoru.

* Set čipova (eng. chipset), glavni deo koji veže ostale delove računara sa procesorom i šalje informacije o njima. Deli se na severni i južni most (eng: northbridge, southbridge).

* Severni most (eng. northbridge) je direktno povezan sa procesorom (CPU), preko FSB (eng. front side bus), pa omogućava brži pristup podacima iz memorije i grafičke kartice. On je integrisan, što znači da se ne može menjati.

* Južni most (eng. southbridge) je sporiji od severnog mosta, pa sve informacije iz CPU­a idu prvo preko severnog mosta, pa tek onda na južni most, koji je sabirnicama spojen sa perifernim delovima matične ploče: PCI, USB, zvučnom karticom, SATA i PATA konektorima itd.

* HDD (eng. hard disc), je magnetni cilindrični disk, na koji se upisuju podaci u koncentričnim krugovima, dok se on vrti. Glava, komponenta koja ispisuje podatke, u određenim trenucima propušta struju, ostavljajući trag u vidu niza nula i jedinica, koje čine binarni kod. Hard disk se sastoji od nekoliko diskova, od nemagnetnih materijala, premazanih tankim slojem feromagnetnog materijala, debljine između 10 i 20 nm. Disk se vrti oko svoje ose brzinom od 3.000 do 10.000 obrtaja u minuti. Dok se glava koja čita i piše nalazi tik iznad njega, na ručici koja je pomera bliže ili dalje od centra. Postoje i SSD diskovi koji su nekoliko puta brži od običnih diskova.

* Soket (eng. socket), je utikač za procesor i on određuje koju vrstu procesora možemo da stavimo na matičnu ploču. BIOS (eng. basic input/output system) postavlja osnovne radne parametre računarskog sistema i pronalazi i učitava operativni sistem u radnu memoriju.

* ROM (eng. read only memory) se koristi kao komponenta za pohranjivanje podataka u računaru. Memorije funkcionišu pomoću memorijskih adresa ­ tačnih mesta u računarskoj memoriji gde se nalaze delovi podataka koje treba upisati ili preuzeti. Svaka adresa se označava kao binarni broj iz niza. Podaci skladišteni u ROM memoriji ne mogu biti izmenjeni, ili mogu biti izmenjeni sporo i sa teškoćama, pa se ROM uglavnom koristi za firmware (softver koji je vezan za specifični hardver i ne zahteva česta ažuriranja).

* RAM (eng. random access memory) ili radna memorija, je vrsta memorije koja je direktno adresibilna, što znači da možete direktno uticati i menjati adresu podataka koji vam trebaju i njenom sadržaju se može pristupiti po proizvoljnoj lokaciji, a ne samo redom (sekvencijalno, kao kod traka).

* Naponska jedinica je deo koji računar napaja električnom energijom i obezbeđuje da svaki deo dobije količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da ne troše sve komponente računara jednaku količinu električne energije. Takođe, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da transformiše 220 V standardnog napajanja u 3,3 V, 5 V i 12 V, u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u računaru. Naponska jedinica ima i sopstveno hlađenje.

Portovi
***
* USB (eng. universal serial bus), standardizovani serijski ulaz se koristi za povezivanje širokog spektra perifernih, tj. spoljašnjih uređaja. Standardi USB su: USB 1.1, brzine 1.5 Mb/s do 12 Mb/s, USB 2.0, brzine do 60 Mb/s i USB 3.0, brzine 625 Mb/s.

* DVI (eng. digital visual interface) je grafički izlaz na grafičkoj kartici, novijeg datuma i većeg kvaliteta nego stari VGA priključak.

* PS/2, stariji priključak sa zadnje strane računara, sastoji se od dva porta, zelenog i ljubičastog, i služi da se priključe tastatura i miš. Ali se sve manje koristi, jer ga skoro svuda zamenjuje USB.

Izvor: Dinov Zabavnik (Dnevnici jednog dinosaurusa) - sastavljen 2015 godine.
D - ­Dinamika, Diamonds
I­ - Inovativnost, Improve
N - ­Nauka, Native
O­ - Obrazovanje, OG

SHARE Fondacija je napravila tutorijal za osnovnu analizu phishing mejlova. Tekst je ovde: https://www.sharefoundation.info/sr/sve-...a-mejlova/.

Alati koji se spominju su: 

https://multirbl.valli.org/ – pokazuje i podatke o internet provajderu kom pripadaju IP adrese
http://www.arin.net/ – pokazuje i podatke o internet provajderu kom pripadaju IP adrese 
Spamhaus ZEN – kombinuje sve liste i sadrži verovatno najbolji spisak blokiranih IP adresa. 
VirusTotal - omogućava analiziranje sumnjivih priloga, linkova, IP adresa i domena kako bi se otkrilo da li je nešto zaraženo malicioznim softverom.
PhishTool - Alat koji može automatizovano da analizira potencijalne zlonamerne mejlove.

Tu je i uvek koristan phishing test sa domaćim primerima: https://security-net.biz/awareness_phishing_test/.

Usput dodao bih i eml_analyzer: https://eml-analyzer.herokuapp.com/, zatim korisne alate poput: https://mxtoolbox.com/, https://www.nslookup.io/ i https://intodns.com/.

Quote:Prijave za Letnju školu digitalnih prava 2023. u Perastu su otvorene!

Škola se održava od 23. do 29. jula, a program za 2023. godinu namenjen je entuzijastima sa sedištem u jugoistočnoj Evropi, koji su zainteresovani za digitalna prava i željni da saznaju više o najnovijim dešavanjima u ovoj oblasti.

Tokom Škole ćemo uz pomoć stručnih predavača istraživati uticaj inovativnih tehnologija na ljudska prava. Imaćete priliku da dublje uđete u pitanja i dileme koje postavlja veštačka inteligencija, posebno u kontekstu novih naprednih AI modela koji sve više privlače pažnju javnosti. Takođe ćete imati priliku da učite o zaštiti novinarki od onlajn uznemiravanja, informacionom ratu i vezi između migracione politike i eksploatacije podataka. Ovo su samo neke od tema za sticanje teorijskih i praktičnih znanja.

Program koji organizuju SHARE Fondacija, European Digital Rights (EDRi) i Digital Freedom Fund nudi jedinstvenu priliku za sticanje znanja od vodećih stručnjaka i umrežavanje sa drugim profesionalcima u ovoj oblasti. Pridružite se programu u prelepom ambijentu Perasta. Prihvaćenim kandidatima biće obezbeđeni putovanje, smeštaj i obroci tokom boravka na Školi.

Da biste se prijavili, popunite formular na sledećem linku:
https://crm.shareconference.net/drss2023registration

Rok za prijavu je 5. jun 2023. u 17.00 po beogradskom vremenu. Odluke o prihvatanju kandidata biće donete sredinom juna.

Ako imate bilo kakvih pitanja slobodno nam pišite na [email protected].

A1 je pre možda i više od godinu dana izbacio kutak za bezbedan net: https://a1.rs/kutak-za-bezbedan-net 
Vidim da se desio neki update stranice, podsetio me onaj vodič sa Paragrafa [link ka temi] jer se sećam da su i oni imali nešto slično, mada sada nema tog PDF-aa li su tu i dalje kursevi i vidim da sada imaju i blog.
U svakom slučaju korisni materijali, mislmi da je @Ivan imao twit na tu temu.

Vest i vodic su objavljeni na sajtu Paragraf-a, kao i na njihovom tw nalogu:

https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/220...vest9.html

https://twitter.com/Paragraf/status/1660671618769645568

Direktan link do vodica: https://www.preduzmi.rs/wp-content/uploa...052023.pdf

Meni posebno zanimljivo sto je na vodicu radio Mikica Ivosevic, ne znam da li je na forumu, voleo bih da jeste, jer sam imao prilike i da na neki nacin saradjujem sa njim.
U pitanju je CTO kompanije Abstract koja je nedavno postala seif.ai neka vrsta intelligence servisa, koliko se secam - cini mi se da je pre nekog vremena na google bug bounty pronasao neki propust, osvojio neku lepu nagradu i nastavio da pegla dosta dobro, vise o coveku na njegovom sajtu https://mikicaivosevic.info/

Sto se tice samog vodica, vidim pored logoa Abstract-a i logo A1, a radjeno je u saradnji sa USAID, graficki dosta dobro po meni, i sadrzaj sasvim dobar, moram da priznam da nisam stigao sve da pregledam. Ne bih ja bio ja da nisam pogledao da li postoji directory listing na sajtu i gle cuda: https://www.preduzmi.rs/wp-content/uploads/2023/05/

Dodao bih samo sto se A1 tice, mislim da je Ivan vec pisao o tome, postoji i na njihovom sajtu slicnih vodica i tekstova/kurseva: https://a1.rs/kutak-za-bezbedan-net

Interesantan clanak,

gde mozemo videti da samo pomocu umetanja @ moguce je preusmeriti korisnika na zlonamernu stranicu.

https://medium.com/@bobbyrsec/the-danger...1e675e59a5

Nekoliko mjeseci nakon što su vladini serveri pogođeni sofisticiranim sajber-napadima, i dalje je upitna spremnost Crne Gore da se suoči sa budućim napadima koji su neizbježni, kažu stručnjaci.

https://balkaninsight.com/sr/2023/05/09/...ijetnjama/

Quote:Subota (27. Maj) u 14h na Matematickom Fakultetu (lokacija se mozda promeni), Uvod u kriptografiju

Bice matematickih dokaza, ali trebalo bi da je samo predznanje iz osnovne skole potrebno (stepenovanje, deljenje sa ostatkom)

Pretraga na guglu za site:dzvozdovac.rs ili dzvozdovac ili "dom zdravlja voždovac" daje nešto ovako ili slično:

   

Linkovi ne vode nigde na samom sajtu, možda je bilo nekad pa obrisano a ostalo na guglu. Deluje kao klasičan product spam gde automatski nađu način da ubacuju stranice na ranjive sajtove (wordpress?) i spamuju sa proizvodima da bi sebi digli google rank, ili nešto na tu foru, nisam preterano upoznat iako sam viđao ranije.

linkovi su na razne fore:

dzvozdovac .rs/index.php?option=com_content&view=article&id=465&Itemid=238
dzvozdovac .rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1082
dzvozdovac .rs/index.php?option=com_content&view=frontpage&limitstart=110

ali najviše u ovom formatu:

dzvozdovac .rs/index.php?549544/5495449604518.htm
dzvozdovac .rs/index.php?549544/54954413254033.htm
dzvozdovac .rs/index.php?549544/54954412894783.htm

Gugl kaže da za sajt dzvozdovac.rs ima 158,000 results

Sajt je hostovan na shared hostingu kod Orion Telekom-a: Found 260 domains hosted on IP address 77.105.36.72.

drugi sajtovi koji su takođe kompromitovani na isti način ga spominju, verovatno opet da bi digli nekakav ranking :

   

Dragi članovi Foruma,

poslednjih sedam meseci posvetila sam pravljenju sajta: https://www.cybercrime.rs/.

Nekoliko tema je pokriveno: sajber kriminal, digitalna istraga/forenzika/dokazi, digitalni nadzor i privatnost, sajber bezbednost - iz perspektive jednog pravnika.

Ideja je bila da na jednom mestu budu dostupne informacije o ovim temama - o dešavanjima, obukama, ljudima, projektima, periodičnim izdanjima itd. Videćete i sami.
Tokom unosa sadržaja, potaknuta dobronamernom sugestijom jednog od vas, napravljene su i stranice o pojednim tema, s informacijama o Srbiji.

Pozivam vas da izdvojite vreme, kao pravi entuzijasti, i pogledate o čemu se radi.
Značile bi mi sugestije, predlozi i slično.


PS. Zanemarite što je sajt u wordpress-u, što je tehnički nesavršen i slično, ili što vam se možda ne dopada dizajn. 




Pozdrav,
Milana