Još jedna stara vest ali vredna dokumentovanja: https://pescanik.net/napad-na-pescanik/.

Quote:217.24.24.185 je jedinstvena IP adresa sa koje je juče u vreme najtežeg napada na sajt, svake sekunde slato na desetine „zahteva“ prema Peščanikovom serveru, usled čega je sadržaj sajta povremeno bio nedostupan čitaocima.

Host ove IP adrese je server sa takođe jedinstvenom adresom: fa-srv.megatrend.edu.rs

Za razliku od ranijih napada na sajt Peščanika, ovog puta su akteri učinili neobično malo da prikriju svoje tragove.

Napad na Peščanik započet je takozvanim slow loris i dos akcijama u nedelju 1. juna u popodnevnim satima, nedugo pošto je na sajtu objavljena analiza doktorske disertacije ministra policije Srbije, odbranjena na univerzitetu Megatrend.

Napad i danas traje, nešto manjim intenzitetom. Za razliku od juče, kada je napad išao pre svega sa Megatrendovog servera, iz Srbije i nešto malo iz komšiluka, danas je napad razuđen i udari stižu iz Kanade, Češke itd, dok se za napade iz Srbije umesto Megatrendovog servera koristi proxy Akademske mreže Srbije.

Sadržaj sajta je netaknut, ali je u vreme pojačanog napada nedostupan čitaocima zbog preopterećenosti servera koji se sistematski guši zahtevima za pristup. Najjači pritisak na server Peščanika započet je u nedelju oko 8 sati uveče.

Ovako izgleda automatska beleška u logu servera, jedna od nekoliko stotina zabeleženih u sekundi tokom najtežeg napada sinoć:

[Sun Jun 01 14:40:45 2014] [warn] Rejected, too many connections in READ state from 217.24.24.185
Tehnika je jednostavna i omogućava da se u vrlo kratkom vremenskom periodu, doslovno u jednoj sekundi, pošalje ogroman broj zahteva serveru koji je na meti. Za razliku od denial-of-service napada za koji je potrebna nešto složenija mreža kompjutera, za „slow dos“ je dovoljan jedan kompjuter koji može da zauzme i istovremeno drži otvoreno i po par stotina konekcija prema serveru. Na taj način se preuzmu sve slobodne veze sa serverom, a sadržaj sajta postaje nedostupan čitaocima.

Ovakvih napada na Peščanik je bilo i ranije, ali je server odolevao uz pomoć zaštite koju sajt ima. U ovom slučaju angažovano je na desetine kompjutera koji su zauzeli preveliki broj konekcija.

Redakciji se u međuvremenu javio načelnik odeljenja za visoko-tehnološki kriminal Saša Živanović i naveo da neće čekati tužbu Peščanika, već će prema nadležnosti pokrenuti istragu o napadima.

Osim najtežeg napada sa servera Megatrenda, iz ove visokoškolske ustanove dan kasnije stigao je i demanti analize doktorata ministra Stefanovića, uz najavu specijalne komisije koja će se baviti „odbranom Univerziteta Megatrend, kao i Nebojše Stefanovića“.

Ministar unutrašnjih poslova se još nije oglasio.

Peščanik.net, 02.06.2014.

Više detalja: https://twitter.com/Joshibeast/status/16...2905556994, arhivirano: https://archive.ph/3D0ps.

Izvor: https://twitter.com/sicert/status/1659552817311363074, arhivirano: https://archive.ph/afip2.

Ovo je staro ali vredi dokumentovati i ovde  Izvor: https://twitter.com/Joshibeast/status/16...9424993283, arhivirano: https://archive.ph/vC1Vb.

Quote:"Iz prva sam pomislio da je u pitanju klasična phishing stranica a onda sam doživeo šok kada sam video da je pokretač nagradne igre zvanična Mastercard stranica", kaže Jovan Šikanja. "Kartice nikada ne mogu biti sredstvo za igru a korisnike treba edukovati na koji način treba sigurno da ih koriste. Ovakvi potezi nažalost su veliki korak unazad i u pepeo pretvaraju sav trud i sredstva uložene u edukaciju korisnika o bezbednom ponašanju."

Izvor: https://www.informacija.rs/Vesti/Opasna-...rtica.html.

Quote:Vlada Republike Srbije uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu pokrenula je projekat za uspostavljanje nacionalne platforme za prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu pod nazivom "Čuvam te". Platforma na jednom mestu integriše sve potrebne aspekte temeljne prevencije i alate za suzbijanje nasilja koje uključuje decu.

Nacionalna platforma ima za cilj koordiniciju i jačanje intersektorske saradnje svih nadležnih institucija u borbi protiv nasilja. Pored vršnjačkog nasilja koje je u fokusu ove platforme, ona predstavlja i alat koji će nam pomoći u borbi protiv nasilja prema svim zaposlenima u ustanovama obrazovanja i vaspitanja širom Srbije.

Na Nacionalnoj platformi „Čuvam te“ nalaze se i segmenti koje se odnose na informisanje i edukaciju.

U okviru segmenta informisanja mogu se pronaći informacije o oblicima nasilja, prepoznavanju i postupanju u slučajevima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa zvaničnim procedurama nadležnih resora.

Takođe, ovde će se kontinuirano objavljivati edukativni materijali iz oblasti prevencije i zaštite od nasilja.

Na ovoj platformi, učenici, roditelji i nastavnici će moći da pronađu sve informacije koje se tiču vrste nasilja i postupanja u različitim situacijama. Posebno važan segment koji se nalazi na platformi jesu onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike.

Partneri

Partneri na projektu su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Udruženje "Drug nije meta", Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska, Nacionalna dečija linija i Kampster.

Detalji: https://cuvamte.gov.rs/

Quote:...

Time što su, zbog sajber napada, kreirali i za komunikaciju koriste adrese elektronske pošte na gmail servisu, Vlada i više njenih resora prekršili su Zakon o elektronskoj upravi, prema kojem se službene adrese za elektronsku komunikaciju ne mogu nalaziti na informaciono-komunikacionoj infrastrukturi van Crne Gore.

Iz Ministarstva javne uprave (MJU) “Vijestima” su kazali da su uputili apel da se to ne čini. Kazali su i da, od početka sajber napada zbog kojih već nekoliko dana nisu dostupni sadržaji na gov.me domenu i službeni mejlovi, nisu donosili bilo kakvu odluku kojom bi se uredilo kreiranje i korišćenje adresa elektronske pošte do oporavka onih pod internet oznakom gov.me.

...

Kako bi nastavili komunikaciju sa građanima, privredom i medijima, dio službenika koristi privatne mejlove, dok su u Vladi i pojedinim resorima kreirali adrese elektronske pošte na gmailu.

Vladin tim za odnose sa javnošću, konkretno, ovih dana sa medijima komunicira sa adrese [email protected]. Adresu na gmailu imaju i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja ([email protected]) i Ministarstvo odbrane ([email protected]).

Zakon o elektronskoj upravi u članu 24 predviđa da resor javne uprave “dodjeljuje jedinstvenu službenu adresu za elektronsku komunikaciju organu državne uprave i zaposlenom u tom organu, ako je tom organu dodijeljen domen i ima otvoren nalog na aktivnom direktorijumu organa državne uprave”.

U istom Zakonu, u članu 25, navodi se da se službene adrese za elektronsku komunikaciju iz člana 24 ne mogu nalaziti na informaciono-komunikacionoj infrastrukturi van Crne Gore.

”I moraju biti kreirane ispod nacionalnog domena, ako posebnim zakonom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije utvrđeno”, piše u zakonu.

Iz Vlade su 6. septembra medijima uputili mejl sa obavještenjem da usljed tehničkih problema koji su izazvani sajber napadima, osim što ne mogu da materijale sa sjednice objave na portalu gov.me, “nije moguća njihova distribucija u elektronskoj formi”. Tada su saopštili i da, “imajući u vidu stroge bezbjednosne standarde, informatička služba Generalnog sekretarijata Vlade radi na iznalaženju alternativnog rješenja”.

U međuvremenu, materijale su medijima dostavili putem WeTransfer servisa.

...

Ceo tekst: https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/6...imo-zakona

GNU/Linux je operativni sistem koji kombinuje GNU projekat softvera sa Linux kernelom. GNU (GNU je rekursivni akronim koji označava "GNU nije UNIX") je projekat koji je započeo 1983. godine sa ciljem da razvije slobodan i otvoren izvor softvera, uključujući operativni sistem koji bi bio zamena za proprijetarni UNIX sistem. Međutim, GNU projekat nije imao sopstveni kernel, što je neophodna komponenta operativnog sistema.

Linux kernel je otvoren izvor, monolitni kernel koji je prvobitno razvio Linus Torvalds 1991. godine kao deo svog ličnog projekta. Kada se Linux kernel spojio sa GNU projekatom softvera, nastao je GNU/Linux operativni sistem.

GNU/Linux je danas jedan od najpopularnijih operativnih sistema u svetu. On se odlikuje slobodom, otvorenošću i prilagodljivošću. Mnoge distribucije GNU/Linuxa su dostupne, kao što su Ubuntu, Fedora, Debian, CentOS, Arch Linux i mnoge druge. Distribucije pružaju različite pakete softvera, korisničke interfejse i konfiguracije, omogućavajući korisnicima da prilagode operativni sistem svojim potrebama. GNU/Linux se koristi u različitim oblastima, uključujući serverske sisteme, desktop računare, mobilne uređaje i ugrađene sisteme.

GNU/Linux je operativni sistem koji je rezultat kombinacije GNU projekta softvera i Linux kernela. Evo nekoliko ključnih detalja o GNU/Linuxu:

1. GNU projekat: GNU je projekat koji je pokrenut 1983. godine od strane Richarda Stallmana sa ciljem da se razvije potpuno slobodan operativni sistem. GNU je kolekcija softvera koja uključuje brojne alate, biblioteke, jezike programiranja i aplikacije. Ideja iza GNU projekta je da korisnicima pruži slobodu da izvršavaju, kopiraju, distribuiraju, proučavaju, menjaju i poboljšavaju softver.

2. Linux kernel: Linux je otvoren izvor monolitni kernel koji je prvobitno razvio Linus Torvalds 1991. godine. Kernel je srce operativnog sistema i odgovoran je za upravljanje hardverskim resursima, kao i za pružanje osnovnih funkcionalnosti kao što su upravljanje procesima, memorijom, datotekama i mrežom. Linux kernel je licenciran pod GNU General Public License (GPL), što znači da je slobodan i otvoren izvor.

3. Distribucije: GNU/Linux dolazi u različitim distribucijama, koje su verzije operativnog sistema koje su prilagođene određenim potrebama i preferencijama korisnika. Distribucije kao što su Ubuntu, Fedora, Debian, CentOS, Arch Linux i mnoge druge pružaju različite konfiguracije, pakete softvera i korisničke interfejse. Svaka distribucija može imati svoje specifičnosti, ali sve se zasnivaju na kombinaciji GNU softvera i Linux kernela.

4. Sloboda i otvoren izvor: GNU/Linux je poznat po svojoj slobodi i otvorenom izvoru. To znači da korisnici imaju pravo da pregledaju, menjaju i deljenju kod operativnog sistema. Otvoren izvor takođe podstiče zajednicu programera i entuzijasta da doprinose razvoju i unapređenju sistema.

5. Različite namene: GNU/Linux se koristi u različitim oblastima i ima široku primenu. On se često koristi kao serverski operativni sistem za veb servere, baze podataka, cloud infrastrukturu i druge serverske aplikacije. Takođe se koristi kao operativni sistem za desktop računare, pružajući stabilnost, bezbednost i veliki izbor softvera. GNU/Linux se takođe koristi u mobilnim uređajima (kao što su Android uređaji) i ugrađenim sistemima (npr. rutere, televizori, pametni uređaji).

Ukratko, GNU/Linux je operativni sistem koji kombinuje GNU projekat softvera i Linux kernel. On je slobodan, otvorenog izvora i prilagodljiv krajnjem korisniku.

Logstalgia je alat za vizualizaciju logova koji je inspirisan video igricom. On prikazuje logove u stvarnom vremenu na način koji je sličan video igri, gde svaki log unos predstavlja piksel na ekranu. Ovaj alat se često koristi za analizu HTTP logova web servera i pruža vizuelni prikaz aktivnosti na serveru.

Da biste koristili Logstalgia, prvo morate instalirati softver na svoj sistem. On je dostupan za Windows, Mac i Linux operativne sisteme. Nakon instalacije, možete konfigurisati Logstalgia da čita log fajlove sa vašeg web servera i generiše vizualizaciju.

Logstalgia podržava različite formate logova, uključujući Common Log Format (CLF) i Apache Combined Log Format. Takođe možete prilagoditi izgled vizualizacije, uključujući boje, stilove i efekte.

Ovaj alat može biti koristan za analizu performansi web servera, otkrivanje potencijalnih problema ili uočavanje trendova u saobraćaju. Takođe može biti zanimljiv način za prezentovanje podataka o aktivnostima na serveru.

Molim vas imajte na umu da je informacija koju sam pružio zasnovana na mom trenutnom znanju koje je ažurirano do septembra 2021. Preporučujem da posetite zvaničnu stranicu Logstalgia projekta ili proverite najnoviju dokumentaciju kako biste dobili najnovije informacije o alatu.

1. Instalacija Logstalgia alata:

- Za Linux: Možete instalirati Logstalgia pomoću upravitelja paketa vaše distribucije. Na primer, za Ubuntu možete koristiti komandu sudo apt install logstalgia.
- Za Mac: Možete koristiti Homebrew paketni menadžer i izvršiti komandu brew install logstalgia.
- Za Windows: Možete preuzeti izvršnu datoteku sa zvanične Logstalgia GitHub stranice i instalirati je.

2. Priprema log fajlova Nginx servera:

- Prvo morate omogućiti logovanje HTTP zahteva na vašem Nginx serveru. To možete postići dodavanjem odgovarajućih direktiva u konfiguracioni fajl Nginx servera.
- Na primer, u konfiguracionom fajlu za veb sajt /etc/nginx/sites-available/example.com, možete dodati sledeće:

3. Pokretanje Logstalgia:

- Nakon što ste instalirali Logstalgia i obezbedili log fajlove sa Nginx servera, možete pokrenuti alat.
- Osnovni oblik komande za pokretanje Logstalgia izgleda ovako:



Na primer:


- Ova komanda će pokrenuti Logstalgia i prikazati vizuelizaciju logova sa Nginx servera.

4. Prilagođavanje prikaza:

- Logstalgia omogućava prilagođavanje prikaza, uključujući boje, stilove i efekte.
- Možete dodati opcije komandi za promenu izgleda, na primer:



- Detalje o dostupnim opcijama i kako ih koristiti možete pronaći u dokumentaciji Logstalgia alata.

Internet Relay Chat (IRC) je protokol za online komunikaciju koji omogućava realno vreme razgovora preko interneta. Osnovao ga je Jarkko Oikarinen 1988. godine na Univerzitetu Oulu u Finskoj. IRC se zasniva na modelu klijent-server, gde korisnici se povezuju sa IRC serverom koristeći IRC klijent i zatim mogu pridružiti se različitim kanalima ili imati privatne razgovore sa drugim korisnicima.

IRC koristi sistem virtuelnih chat soba koje se nazivaju "kanali". Korisnici mogu pridružiti se određenom kanalu i učestvovati u grupnim razgovorima sa drugim korisnicima koji su takođe na istom kanalu. Kanali mogu biti tematski, kao što su kanali za diskusiju o programiranju, muzici, igrama, itd.

Internet Relay Chat (IRC) je decentralizovan protokol za chat koji se koristi za komunikaciju između korisnika širom sveta. Evo nekih dodatnih detalja o IRC-u:

1. Klijenti: Korisnici pristupaju IRC-u pomoću posebnog softvera koji se naziva IRC klijent. Postoji mnogo različitih IRC klijenata dostupnih za različite platforme, uključujući desktop računare, mobilne uređaje i veb pregledače.

2. Serveri: IRC mreža se sastoji od velikog broja servera koji su povezani međusobno. Korisnici biraju server na koji se žele povezati i zatim se preko tog servera pridružuju određenim kanalima ili razgovaraju privatno sa drugim korisnicima.

3. Kanali: Kanali su virtuelne chat sobe u kojima se korisnici okupljaju i razgovaraju o određenim temama. Kanal ima jedinstveno ime koje počinje sa simbolom "#" (na primer, #programiranje). Korisnici mogu videti poruke koje se šalju na kanalu i mogu doprineti razgovoru slanjem sopstvenih poruka.

4. Komande: IRC ima različite komande koje korisnici mogu koristiti za upravljanje svojim prijavljivanjem, komunikaciju i interakciju sa drugim korisnicima. Na primer, korisnici mogu koristiti komandu /join da se pridruže određenom kanalu, /nick za promenu svog nadimka ili /msg za slanje privatnih poruka drugim korisnicima.

5.Botovi: IRC takođe podržava botove, automatizovane programe koji mogu obavljati određene zadatke na IRC kanalima. Botovi se koriste za različite svrhe, kao što su moderiranje kanala, pružanje informacija ili izvršavanje određenih funkcija na zahtev korisnika.

IRC je bio jedan od prvih popularnih načina za online chat i iako je njegova popularnost smanjena tokom godina zbog razvoja drugih platformi za komunikaciju, IRC i dalje ima aktivnu zajednicu korisnika i koristi se za specifične svrhe kao što su open-source projekti, tehničke diskusije i IRC mreže orijentisane ka određenim interesima.

Moj omiljeni klijent IRC chat je IRSSI a omiljeni server za IRC mi je NGIRCD i UNREALIRCD

TCP/UDP
***
Autor: Zlatan Vasovic (ZDroid) - Autor clanka u Dinovom Zabavniku.

TCP i UDP mrežni protokoli

Da bi prenos podataka funkcionisao putem interneta, neophodno je da pet slojeva svakog paketa podataka funkcioniše bez greške. Tih pet slojeva su aplikacioni (HTTP), transportni (TCP i UDP), mrežni (IP), link (Ethernet i WiFi) i fizički (npr. koaksijalni kabl za Ethernet). Postoje veoma bitne razlike između dva najpoznatija rešenja za transportni sloj, TCP­a i UDP­a.

TCP

TCP je skraćenica od Transmission Control Protocol (transmisioni kontrolni protokol). On garantuje prenos svih paketa od servera do klijenta, bez ikakvih gubitaka. Njegov mehanizam podrazumeva efikasnu proveru dostave paketa i zahtevanje od klijenta (tj. softvera i hardvera koji primaju podatke ­ to su najčešće računar i pregledač) da ponovo pokuša razmenu, u slučaju da neki paket nedostaje. Njegova glavna primena je u svim većim aplikacijama, poput WWW, email­a, prenosa datoteka i daljinskog upravljanja, jer im je neophodan uređen i pouzdan prenos paketa. S obzirom da čini glavni deo Internet protokola (IP­a), često se spominje i kao TCP/IP).

TCP poseduje nekoliko veoma značajnih funkcija za prenos podataka:

organizovan, uređen prenos podataka ponovni prenos izgubljenih paketa prenos podataka bez grešaka kontrola protoka kontrola “zapušenosti” mreže

Paketi se ne šalju redom putem TCP­a, jer ako bi jedan kasnio, to bi usporilo sve pakete nakon njega. Zato svaki paket poseduje informaciju koji on po redu treba da bude nakon što dođe do klijenta. Klijent čita informacije i ređa pakete, pa je krajnji rezultat dobar poredak paketa.

Ponovni prenos izgubljenih paketa podrazumeva mehanizam gde server od klijenta zahteva potvrdu da je dobio svaki paket. Ukoliko ne dobije tu potvrdu, on je ponovo zahteva.

U većini slučajeva to funkcioniše kao trosistemsko rukovanje, odnosno u tri koraka se razmenjuje informacija provere.

U prva dva koraka server i klijent razmenjuju redne brojeve, a zatim se vrši potvrda. Razmena rednih brojeva bi trebala da bude nepredvidljiva da bi potencijalni napadač imao manje šansi da pogodi broj.

Mehanizam provere grešaka proverava da li ima duplikata paketa, da li su svi paketi dobro označeni i sl.

Postoji dodatan brojevni podatak, checksum, koji služi za sigurniju proveru grešaka.

Ipak, smatra se veoma slabim za novije standarde jer se tehnologija provere grešaka nije menjala, a ranjivost redovno raste.

TCP ne dopušta neograničen protok podataka na uređajima sa velikom razlikom između brzina prenosa podataka

Primer za to je PC sa brzom konekcijom i smartfon sa sporom konekcijom.

Da računar ne bi poslao podatke smartfonu prebrzo tako da smartfon ne može da odradi provere na vreme, protok se ograničava.

Ipak, mehanizam koji TCP koristi nije praktičan za sve aplikacije iz prostog razloga: TCP provere zahtevaju vreme

Zato mnoge aplikacije kojima je kašnjenje nedopustivo poput video telefonije (VoIP), DNS­a, servera za računarske igre i nekih protokola koriste UDP (User Datagram Protocol).


UDP

Ipak, mehanizam koji TCP koristi nije praktičan za sve aplikacije iz prostog razloga: TCP provere zahtevaju vreme. Zato mnoge aplikacije kojima je kašnjenje nedopustiljivo poput video telefonije (VoIP), DNS­a, servera za računarske igre i nekih protokola koriste UDP (User Datagram Protocol). UDP, za razliku od TCP­a, akcenat stavlja na efikasnost prenosa paketa uz minimalnu strukturu protokola. Zbog nedostatka provera često se pogrešno navodi i kao Unreliable Datagram Protocol (nepouzdan datagram protokol).

UDP poseduje jednostavnu strukturu paketa. On ne garantuje da će svi paketi doći od servera do klijenta i nema kontrole protoka i zapušenosti mreže. Zahteva vrlo mali broj podataka od servera i klijenta ali može da izvrši sve osnovne mrežnje radnje. Poseduje i jednostavnu verifikaciju integriteta (celosti) koja ne zahteva mnogo vremena u poređenju sa TCP­ovim proverama

Ipak, postoji par problema. Nepoznato je da li su paketi stigli do klijenta — možda su stigli a možda su izgubljeni na mreži. Takođe, red paketa je nepredvidljiv, tako da ne znamo koji će paket stići prvi.

Ti problemi se rešavaju efikasnošću prenosa podataka, što je veoma značajno za aplikacije poput Skype­a i računarskih igara kojima je neophodna stalna veza sa serverom. Njima nije bitno ako se nije videlo šta se desilo nekoliko sekundi ranije (taj podatak nije stigao do klijenta), jer bi provere da li su paketi stigli oduzeli vreme pa ne bismo mogli da vidimo ni šta se dešava sada, a kamoli šta se desilo pre nekoliko sekundi.

I TCP i UDP imaju prednosti i mane. Izbor između njih u većini slučajeva nije težak, jer skoro svaka aplikacija zahteva ili pouzdanost, mali broj grešaka i određene kontrole ili efikasnost i minimalnost. Ukoliko je aplikaciji neophodan pouzdan prenos podataka, TCP je bolji izbor. Ukoliko je aplikaciji potrebna efikasnost, UDP je bolji izbor.

Literatura
Tanenbaum, Andrew S. (17. mart 2003). ”Computer”
Vinton G. Cerf, Robert E. Kahn, (maj 1974). "A Protocol for Packet Network Intercommunication"
Forouzan, B.A. (2000). TCP/IP: Protocol Suite, 1st ed.
UDP and TCP: Comparison of Transport Protocols (24. jul 2013).
https://www.youtube.com/watch?v=Vdc8TCESIg8

Mikrokontroleri
***
The Beginning…

Mikrokontroleri su digitalne elektronske komponente u vidu integrisanog kola, oni upravljaju uređajima i procesima. Oni u sebi imaju mikroprocesor, memoriju (RAM, ROM i flash), digitalne i analogne ulaze i izlaze (eng: inputs & outputs), digitalne tajmere, brojače (eng: counters), oscilatore, komunikacione sklopove (eng: interfaces) i druge dodatke.

Mikrokontroler normalno radi u kontrolnoj petlji, dakle očitava ulaze (eng: input) i zatim podešava izlaze (eng: output) u skladu sa svojim programom, to je standardizovano za industrijsku proizvodnju, ali se takođe može programirati na bilo koji način, u zavisnosti od potrebe.

Kao mikroprocesorsko jezgro set mikrokontrolera koristi se kao CISC (eng: complex instruction set computer) [ima kompleksan set instrukcija, preko 1000 njih, i većina se ne može izvršiti u jednom mašinskom ciklusu, već u više], tako i RISC (eng: reduced instruction set computer) [što je redukovan instrukcijski set, koji ima od 30­50 instrukcija, i izvršava instrukciju u jednom mašinskom ciklusu].

Osim prve dve, još jedna razlika je to što se CISC koristi za računare, a RISC (kao i CISC, ali ređe), za mikrokontrolere.

Kao glavni podatak koji se uvek daje uz mikrokontroler je broj bita (širina) memorije za podatke, kao i broj nožica. Broj bitova se kreće od 8, do 32, a broj nožica od 4 do nekoliko stotina. Spektar upotrebe je ogroman: robotika, telekomunikacije, sateliti, mobilni telefoni, kamere, kućni uređaji, automobili, itd.


Glavna razlika između mikroprocesora i mikrokontrolera je u tome što su prvi napravljeni primarno za izvršavanje rada programa, kao i za optimizovanje brzine rada računara, ali uz pomoć mikrokontrolera, jer mikroprocesor ne može tako dobro i precizno da obavlja radnje u realnom vremenu (eng: real time).

Drugi su namenjeni integrisanju većeg broja kola i upravljanju procesima u realnom vremenu.

Takođe jeftiniju su, lakši za masovnu proizvodnju, imaju malu potrošnju energije i veću otpornost na varijacije napona.

Izvor: Dinov Zabavnik (Dnevnici jednog dinosaurusa) - sastavljen 2015 godine.
D - ­Dinamika, Diamonds
I­ - Inovativnost, Improve
N - ­Nauka, Native
O­ - Obrazovanje, OG