BEZBEDNOST NOVINARA U DIGITALNOM OKRUŽENJU

[1van]

Izvor: https://twitter.com/BIRNSrbija/status/17...4238563361
Dokument: https://birnsrbija.rs/wp-content/uploads...uzenju.pdf

Bezbednost novinara, uključujući i onu u digitalnoj sferi, jedno je od centralnih pitanja ne samo
novinarske profesije, već i društva u celini. Ugrožavanje bezbednosti utiče na novinare kojima
je pretnja upućena, ometa rad redakcija i medija i otežava komunikaciju sa saradnicima i
izvorima. Ugrožavanje bezbednosti ima negativan uticaj i na slobodan protok informacija i
kvalitet informisanja javnosti.

Sa porastom upotrebe digitalnih platformi, postalo je sve teže osigurati bezbednost novinara.
Otvorili su se potpuno novi kanali komunikacije, a sa njima i novi oblici pritisaka i pretnji, koje
su se nadovezale na postojeće pretnje u fizičkom okruženju.
...

Neki od zaključaka ovog istraživanja su:

1. Digitalna, onlajn sfera menja anatomiju napada/pritisaka/pretnji upućenih novinarima
i novinarkama. Ne samo da su kanali prenosa drugačiji od fizičkih pretnji i pritisaka, već
je razlika i u njihovom intenzitetu i količini.

2. U glavne oblike pretnji kojima su mediji i novinari izloženi na digitalnim platformama
spadaju: pretnje i uvrede upućene redakcijama ili pojedinačnim novinarima putem
komentara na sajtovima medija i njihovim profilima na društvenim mrežama; slanje
pretnji i uvreda direktno novinarima putem njihovih ličnih profila na društvenim
mrežama; organizovani i sinhronizovani napadi „botova” na Tviteru; DDoS napadi kojima
se obaraju sajtovi medija; organizovano prijavljivanje sadržaja medija društvenim
mrežama kako bi se emitovane priče uklonile sa interneta i negativne kampanje koje
kreiraju javne ličnosti.

3. Povećanju broja napada, pretnji i pritisaka doprinosi i polarizovano društveno okruženje,
manjak medijskih sloboda i autoritarni sistem u kom su pojedini mediji označeni kao
„poželjne mete”.

4. Onlajn napadi i pretnje utiču na mentalno zdravlje novinara i njihov privatni život; menjaju
se odnosi u samim redakcijama; odnos prema poslu i posvećenost profesionalnim
standardima se dovodi u pitanje. Digitalno nasilje se obično „normalizuje” i smatra se
uobičajenim delom posla.

5. Na nivou redakcija, kao ni na nivou profesije, nema adekvatnog odgovora na ovu vrstu
napada i pretnji, a ulaganje u sisteme zaštite je značajna investicija i udar na ionako
osiromašene resurse. Ne postoje kultura dijaloga o napadima i pretnjama, kao ni interni
protokoli postupanja.

6. Ugrožavanje bezbednosti novinara može da vodi samocenzuri, odustajanju od priča i
tema koje su važne javnosti, a to zapravo znači ugrožavanje kvaliteta javnog informisanja,
nezavisnosti medija i slobode govora.

7. Zakonodavni okvir je neadekvatan da odgovori na ovu vrstu napada/pretnji, pritisaka.
Zaštiti novinara u digitalnoj sferi se ne pristupa kao posebnom pitanju, već se na ovu
vrstu napada i pritisaka reaguje na osnovu prakse u tradicionalnim medijima.

8. Mehanizmi zaštite koji su uspostavljeni (Stalna radna grupa, Vladina grupa za
bezbednost novinara, SOS tel.) su donekle efikasni, a ipak nedovoljni da spreče nove
napade.