IPV6
Zbog nedostatka IPv4 adresa na planetarnom nivou, pojavila se potreba za sledećim standardom – IPv6. Iako je uveden još davne 1999 godine, još uvek nije postao široko korišćen i prihvaćen kao primarni standard. U nastavku pokušaćemo da najjednostavnije pojasnimo kako izgleda i kako se broji IPv6 adresa.
Za razliku od ipv4 adresa, koje imaju širinu od 32 bita, IPv6 imaju širinu od 128 bita.
Primer jedne IPv6 adrese:
0121:ffa9:0012:a888:0001:22ff:2000:ff33
Kada gledamo ovu adresu, vidimo da ima 8 sekcija po 4 mesta (polja). U svakom polju imamo po vrednost od 4 bita. Znači jedna sekcija sa 4 polja ima 4 puta 4 bita, to je 16 bita. 8 sekcija po 16 bita iznose 128 bita. To je osnovno brojanje IPv6 adrese.
IPv6 adresa se sastoji od 8 sekcija po 4 polja, ali je delimo na dva dela od po 64 bita da bi znali šta je mrežni deo (Network ID) a šta je identifikator interfejsa (Interface ID), gde Interface ID možemo gledati kao Host ID ali on to nije. Interface ID nam nije toliko bitan zbog ogromnog broja IP adresa u IPv6, a i zato što imamo automatsko dodeljivanje IP adresa.
Ovo deluje kao da ne mora da se sabnetuje, ali mora i treba zbog hijerarhije. U nekom drugom postu ćemo objasniti kako se sabnetuju IPv6 mreže.
Kod prvog dela IPv6 adrese od 64 bita (Network ID) ima 4 sekcije koje nešto znače. Svaki deo network ID-a ima svoju svrhu. Da ne zbunjujemo sada sa sabnetovanjem uzećemo samo prve četiri sekcije IP adrese.
0121:2210:fadd:1400.......
Prva sekcija u ovom slučaju 0121 se automatski dodeljuje i on je neka vrsta registra, globalna adresa. Druga sekcija u ovom slučaju 2210 je vaš ISP (Internet provajder). Treća sekcija u ovom slučaju fadd može biti ID vaše firme na primer, a četvrta sekcija u ovom slučaju 1400 vam služi za sabnetovanje.
Ovo je dovoljno objašnjenje za ovaj deo posta gde ćemo stati na prvom delu adrese od 64 bita, a u u sledećem redu ćemo nastaviti sa objašnjenjem same IPv6 adrese.
IPv6 adresu možemo skratiti za svaku nulu ili nule koje su u sekciji pre nekog drugog karaktera. Primer:
0121:0009:0012:a888:0001:22ff:0000:0033
Gore navedena adresa se može skratiti na sledeći način:
121:9:12:a888:1:22ff:0:33
Ako primetite, sve nule koje su u sekciji bile pre nekog drugog karaktera su isečene i podrazumeva se da su prethodna polja nule. A kod četiri nule, ostavili smo samo jednu nulu, ona je u svakom slučaju poslednja (Kada u sekciji adrese ima samo jedna nula, to znači da su sve četiri oznake u sekciji nule).
Sledeće pitanje je zašto i kako jedno mesto broji 4 bita. Za razliku od 32 bitnih adresa IPv4 standarda gde su polja označena u binarnom sistemu (svaki od 4 okteta ima po 8 nula ili jedinica) a vidljiva u decimalnom (npr: 176.16.0.1), IPv6 adrese se mogu označavati binarnim sistemom ali heksadecimalnim zapisom (8 sekcija po 4 heksadecimalna karaktera). Svaki heksadecimalni karakter se može pretvoriti u nule i jedinice (binarni sistem), pa otuda dobijamo 16 karaktera po jednoj sekciji.
Heksadecimalni sistem se broji do 15, jasnije rečeno na sledeći način:
0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, a, b, c, d, e, f
Pa ukoliko vidite IPv6 adresu u obliku: gg33:44tt:gg67:4444:5543:uuuu:aass:9000, ona sigurno nije tačna i ne postoji, jer u heksadecimalnom zapisu postoje određeni dozvoljeni karakteri.
Na slici ispod prikazana je tabela sa heksadecimalnim zapisom:
Ukoliko želite da brojite i da se igrate sa adresama, pokazaćemo vam primer pretvaranja jednog heksadecimalnog zapisa u binarni a vi možete pokušati sa drugim adresama koristeći tablicu.
Adresa u heksadecimalnom zapisu:
0001:ff44:4499:aa11:a000:1212:eeee:0909
Ista adresa pretvorena u binarni zapis:
0000 0000 0000 0001 : 1111 1111 0101 0101 : 0101 0101 1001 1001 : 1010 1010 0001 0001 : 1010 0000 0000 0000 : 0001 0010 0001 0010 : 1110 1110 1110 1110 : 0000 1001 0000 1001
Dvotačke smo stavili da vam bude jasnije kako su razdvojeni u 8 sekcija. A ispod ćemo postaviti čist binarni zapis:
0000 0000 0000 0001 1111 1111 0101 0101 0101 0101 1001 1001 1010 1010 0001 0001 1010 0000 0000 0000 0001 0010 0001 0010 1110 1110 1110 1110 0000 1001 0000 1001
Nadam se da je ovaj post bar malo razjasnio pojam IPv6 aderse.
IPV4
Standardna IP adresa (npr. 176.32.32.178) sastoji se iz četiri dela od po jednog bajta (8 bita), razdvojenih tačkom. Raspoloživi opseg adresa je od 0.0.0.0 do 255.255.255.255.
Razdvajamo mrežni od host računara. IPv4 adresa se sastoji iz dva dela: deo koji predstavlja adresu IP mreže (isti za sve računare na jednoj IP mreži) i deo koji predstavlja adresu računara (jedinstven za svaki računar na istoj IP mreži). Prvi deo adrese služi za identifikaciju mreže, a drugi deo za identifikaciju host računara.
Postoje tri osnovne podele, klase mreže (A, B i C) i još dve iz posebnih opsega (D i E):
Klasa A ima rezervisan opseg 10.0.0.0 – 10.255.255.255, 1 mreža, sa maksimalno 16777214 miliona klijenata
Klasa B ima rezervisan opseg 172.16.0.0 – 172.31.255.255, 16 mreža, sa maksimalno 65.534 klijenata
Klasa C ima rezervisan opseg 192.168.0.0 – 192.168.255.255, 256 mreža, svaka sa maksimalno 254 klijenata
Klasa D ima rezervisan opseg 240.0.0.0 – 247.255.255.255 i ove adrese se koriste za multicast na IPv4 mreži.
Klasa E ima rezervisan opseg 248.0.0.0 – 247.255.255.255 i ove adrese se koriste u cilju testiranja od strane IANA-e.
Nas će zanimati samo prve tri klase, A, B i C.
Rezervisane adrese su:
0.0.0.0 – koristi je RIP za rutiranje
255.255.255.255 – koristi se za emitovanja, broadcast adresa
127.0.0.1 – rezervisano za adresu lokalne petlje (engl. local loopback adress)
Subnetovanje (Subnet mask)
Pošto smo definisali, tj razumeli različite klase IP adresa po njihovom dizajnu i propisanom standardu, dolazimo do zaključka da se klase razlikuju po veličini i širini opsega (A, B, C), kao i po nameni (D, E). Za potrebe subnetovanja neophodno je razumeti razlike u veličini.
Osnovne klase IP adresa su:
A. Osnovna maska: 255.0.0.0 (8 bita), opseg 1.0.0.0 do 126.0.0.0, broj mreža je dva na sedmi minus dva.
B. Osnovna maska: 255.255.0.0 (16 bita), opseg: 128.1.0.0 do 191.254.0.0, broj mreža je dva na četrnesti minus dva.
C. Osnovna maska: 255.255.255.0 (24 bita), opseg: 191.0.1.0 do 223.255.254.0, broj mreža je dva na dvadesetprvi minus dva.
Zašto je bitno subnetovanje ? Da bi se ovaj problem razumeo, mora se izaći iz konteksta razmišljanja samih IP adresa. Da bi računari komunicirali, nije potrebno samo da se poznaje adresa drugog računara, već i da znaju rutu (odredište) drugog računara.
Jednostavno rečeno, subnetovanje nam je potrebno da bi referencirali IP adrese. One ustvari ograničavaju prostor u kome bi putanje od računara do računara trošile nenormalne količine memorije da bi se dobila potrebna informacija.
Ali da pojednostavimo. Imamo klasičnu adresu iz privatnog opsega C sa vrednošću 192.168.1.5. Default subnet maska za klasu C je /24, što znači da su 24 bita rezervisana za definisanje mrežnog dela IP adrese. Preostalih 8 bitova (od ukupno 32) su rezervisani za host deo adrese.
Mrežni bitovi su predstavljeni sa vrednošću 1 a host bitovi sa vrednošću 0. To izgleda ovako: 255.255.255.0 ili u binarnom zapisu izgleda ovako:
11111111 11111111 11111111 00000000
I imamo adresu 192.168.1.5, što u binarnom obliku izgleda ovako:
11000000 10101000 00000001 00000101
Na ove vrednosti primenjujemo logičku operaciju I (AND). Logička operacija I daje vrednost 1 ako svi operandi imaju vrednost 1 (primer: 2 + 4 = 6, 2 i 4 su operandi).
Logička operacija AND (I):
0 AND 0 = 0
0 AND 1 = 0
1 AND 0 = 0
1 AND 1 = 1
U našem primeru to je sledeći rezultat:
11111111 11111111 11111111 00000000 (192.168.1.5)AND (i)
11000000 10101000 00000001 00000101 (255.255.255.0)daju
11000000 10101000 00000001 00000000 (192.168.1.0)
Dakle, dobili smo adresu mreže koja je 192.168.1.0
Ovo je samo primer logičkog operanda AND (I) na to kako subnet maska i IP adresa iz određenog opsega vide mrežu prostim pridruživanjem vrednosti (operacijom AND) i za šta zapravo subnet maska i služi. Otprilike maska zakucava IP adersu tačno na odgovarajući opseg. Ovo je previše zbunjujuće za osnove, pa ne bi bilo potrebe za daljim detaljima, ali ispod ćemo postaviti tabelu sa standardnim subnet maskama za standardne opsege i to će nam biti dovoljno da možemo razumeti kako se subnetiraju adrese i koje su standardne subnet maske za klase adresa koje se koriste.
Daćemo samo objašnjenje za par subnet maski:
Subnet maska /32 je predstavljena u binarnom obliku sa svim jedinicama. To znači da u svakom oktetu ima po 8 jedinica (4*8), što daje maski širinu aderse od 32 bita.
Objasnićemo ukratko i kako je to 32 jedinice:
Svaki od 4 okteta ima 8 polja. U tih 8 polja je upisano 8 bitova sa sledećim vrednostima (razdvojićemo svaki bit sa karakterom *):
128 * 64 * 32 * 16 * 8 * 4 * 2 * 1
Šta to tačno znači ? Idemo samo na prvi oktet koj u decimalnom zapisu ima vrednost 255. Taj broj 255 je dobijen tako što je svaki bit u 8 bitova popunjen jedinicom, a to znači da vrednosti iz gore navedenog niza sabiramo i tako dobijamo broj 255 (128+64+32+16+8+4+2+1). U podmaski /32 imamo ovakav decimalni zapis – 255.255.255.255, što govori da su sva 4 okteta popunjena jedinicama.
[128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1]
ili
11111111 11111111 11111111 11111111
Uzećemo sada korišćeniji primer subnet maske od 24 bita ili podmasku sa prefiksom /24. To znači da imamo 3 popunjena okteta jedinicama i poslednji oktet popunjen nulama. Decimalni zapis ove maske je 255.255.255.0. Pošto gore imamo primer kako se popunjavaju bitovi, jasno je da je ovde sabrano tri puta po 8 bita (svaki sa svojim vrednostima počev od 128 pa na niže) i četvrti oktet 8 nula sabranih i daju nulu.
Ajde još da uprostimo (ili iskomplikujemo). Imamo subnet masku /12. Brojimo jedinice do 12, a ukupno imamo 32 bita, znači pišemo 12 jedinica i 20 nula. Ovako:
11111111 11110000 00000000 00000000
Ajde da sada dodelimo vrednosti jedinicama, da vidimo koju ćemo subnet masku dobiti u decimalnom zapisu. Prvih 8 bitova (prvi oktet) su sve jedinice i to odma znamo da je vrednost u decimalnom zapisu 255. Drugi oktet imamo 4 jedinice i 4 nule. Šta ćemo uraditi ? Popunjavamo prve četiri jedinice vrednostima iz poznate tabele koja počinje od 128 pa progresivno na niže (128 + 64 + 32 + 16) i druga 4 polja su nule. Zbir jedinica u tom oktetu je 240. Dakle dobili smo sledeću podmasku: 255.240.0.0. Ta podmaska nam govori da postoji broj od 1048576 mogućih računara u mreži.
Toliko za sada o subnetovanju. Ovo je samo mali deo IPv4 adresiranja i subnetovanja ali dovoljan da vam razjasni šta su IPv4 adrese i šta su subnet-i.
Zbog nedostatka IPv4 adresa na planetarnom nivou, pojavila se potreba za sledećim standardom – IPv6. Iako je uveden još davne 1999 godine, još uvek nije postao široko korišćen i prihvaćen kao primarni standard. U nastavku pokušaćemo da najjednostavnije pojasnimo kako izgleda i kako se broji IPv6 adresa.
Za razliku od ipv4 adresa, koje imaju širinu od 32 bita, IPv6 imaju širinu od 128 bita.
Primer jedne IPv6 adrese:
0121:ffa9:0012:a888:0001:22ff:2000:ff33
Kada gledamo ovu adresu, vidimo da ima 8 sekcija po 4 mesta (polja). U svakom polju imamo po vrednost od 4 bita. Znači jedna sekcija sa 4 polja ima 4 puta 4 bita, to je 16 bita. 8 sekcija po 16 bita iznose 128 bita. To je osnovno brojanje IPv6 adrese.
IPv6 adresa se sastoji od 8 sekcija po 4 polja, ali je delimo na dva dela od po 64 bita da bi znali šta je mrežni deo (Network ID) a šta je identifikator interfejsa (Interface ID), gde Interface ID možemo gledati kao Host ID ali on to nije. Interface ID nam nije toliko bitan zbog ogromnog broja IP adresa u IPv6, a i zato što imamo automatsko dodeljivanje IP adresa.
Ovo deluje kao da ne mora da se sabnetuje, ali mora i treba zbog hijerarhije. U nekom drugom postu ćemo objasniti kako se sabnetuju IPv6 mreže.
Kod prvog dela IPv6 adrese od 64 bita (Network ID) ima 4 sekcije koje nešto znače. Svaki deo network ID-a ima svoju svrhu. Da ne zbunjujemo sada sa sabnetovanjem uzećemo samo prve četiri sekcije IP adrese.
0121:2210:fadd:1400.......
Prva sekcija u ovom slučaju 0121 se automatski dodeljuje i on je neka vrsta registra, globalna adresa. Druga sekcija u ovom slučaju 2210 je vaš ISP (Internet provajder). Treća sekcija u ovom slučaju fadd može biti ID vaše firme na primer, a četvrta sekcija u ovom slučaju 1400 vam služi za sabnetovanje.
Ovo je dovoljno objašnjenje za ovaj deo posta gde ćemo stati na prvom delu adrese od 64 bita, a u u sledećem redu ćemo nastaviti sa objašnjenjem same IPv6 adrese.
IPv6 adresu možemo skratiti za svaku nulu ili nule koje su u sekciji pre nekog drugog karaktera. Primer:
0121:0009:0012:a888:0001:22ff:0000:0033
Gore navedena adresa se može skratiti na sledeći način:
121:9:12:a888:1:22ff:0:33
Ako primetite, sve nule koje su u sekciji bile pre nekog drugog karaktera su isečene i podrazumeva se da su prethodna polja nule. A kod četiri nule, ostavili smo samo jednu nulu, ona je u svakom slučaju poslednja (Kada u sekciji adrese ima samo jedna nula, to znači da su sve četiri oznake u sekciji nule).
Sledeće pitanje je zašto i kako jedno mesto broji 4 bita. Za razliku od 32 bitnih adresa IPv4 standarda gde su polja označena u binarnom sistemu (svaki od 4 okteta ima po 8 nula ili jedinica) a vidljiva u decimalnom (npr: 176.16.0.1), IPv6 adrese se mogu označavati binarnim sistemom ali heksadecimalnim zapisom (8 sekcija po 4 heksadecimalna karaktera). Svaki heksadecimalni karakter se može pretvoriti u nule i jedinice (binarni sistem), pa otuda dobijamo 16 karaktera po jednoj sekciji.
Heksadecimalni sistem se broji do 15, jasnije rečeno na sledeći način:
0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, a, b, c, d, e, f
Pa ukoliko vidite IPv6 adresu u obliku: gg33:44tt:gg67:4444:5543:uuuu:aass:9000, ona sigurno nije tačna i ne postoji, jer u heksadecimalnom zapisu postoje određeni dozvoljeni karakteri.
Na slici ispod prikazana je tabela sa heksadecimalnim zapisom:
Ukoliko želite da brojite i da se igrate sa adresama, pokazaćemo vam primer pretvaranja jednog heksadecimalnog zapisa u binarni a vi možete pokušati sa drugim adresama koristeći tablicu.
Adresa u heksadecimalnom zapisu:
0001:ff44:4499:aa11:a000:1212:eeee:0909
Ista adresa pretvorena u binarni zapis:
0000 0000 0000 0001 : 1111 1111 0101 0101 : 0101 0101 1001 1001 : 1010 1010 0001 0001 : 1010 0000 0000 0000 : 0001 0010 0001 0010 : 1110 1110 1110 1110 : 0000 1001 0000 1001
Dvotačke smo stavili da vam bude jasnije kako su razdvojeni u 8 sekcija. A ispod ćemo postaviti čist binarni zapis:
0000 0000 0000 0001 1111 1111 0101 0101 0101 0101 1001 1001 1010 1010 0001 0001 1010 0000 0000 0000 0001 0010 0001 0010 1110 1110 1110 1110 0000 1001 0000 1001
Nadam se da je ovaj post bar malo razjasnio pojam IPv6 aderse.
IPV4
Standardna IP adresa (npr. 176.32.32.178) sastoji se iz četiri dela od po jednog bajta (8 bita), razdvojenih tačkom. Raspoloživi opseg adresa je od 0.0.0.0 do 255.255.255.255.
Razdvajamo mrežni od host računara. IPv4 adresa se sastoji iz dva dela: deo koji predstavlja adresu IP mreže (isti za sve računare na jednoj IP mreži) i deo koji predstavlja adresu računara (jedinstven za svaki računar na istoj IP mreži). Prvi deo adrese služi za identifikaciju mreže, a drugi deo za identifikaciju host računara.
Postoje tri osnovne podele, klase mreže (A, B i C) i još dve iz posebnih opsega (D i E):
Klasa A ima rezervisan opseg 10.0.0.0 – 10.255.255.255, 1 mreža, sa maksimalno 16777214 miliona klijenata
Klasa B ima rezervisan opseg 172.16.0.0 – 172.31.255.255, 16 mreža, sa maksimalno 65.534 klijenata
Klasa C ima rezervisan opseg 192.168.0.0 – 192.168.255.255, 256 mreža, svaka sa maksimalno 254 klijenata
Klasa D ima rezervisan opseg 240.0.0.0 – 247.255.255.255 i ove adrese se koriste za multicast na IPv4 mreži.
Klasa E ima rezervisan opseg 248.0.0.0 – 247.255.255.255 i ove adrese se koriste u cilju testiranja od strane IANA-e.
Nas će zanimati samo prve tri klase, A, B i C.
Rezervisane adrese su:
0.0.0.0 – koristi je RIP za rutiranje
255.255.255.255 – koristi se za emitovanja, broadcast adresa
127.0.0.1 – rezervisano za adresu lokalne petlje (engl. local loopback adress)
Subnetovanje (Subnet mask)
Pošto smo definisali, tj razumeli različite klase IP adresa po njihovom dizajnu i propisanom standardu, dolazimo do zaključka da se klase razlikuju po veličini i širini opsega (A, B, C), kao i po nameni (D, E). Za potrebe subnetovanja neophodno je razumeti razlike u veličini.
Osnovne klase IP adresa su:
A. Osnovna maska: 255.0.0.0 (8 bita), opseg 1.0.0.0 do 126.0.0.0, broj mreža je dva na sedmi minus dva.
B. Osnovna maska: 255.255.0.0 (16 bita), opseg: 128.1.0.0 do 191.254.0.0, broj mreža je dva na četrnesti minus dva.
C. Osnovna maska: 255.255.255.0 (24 bita), opseg: 191.0.1.0 do 223.255.254.0, broj mreža je dva na dvadesetprvi minus dva.
Zašto je bitno subnetovanje ? Da bi se ovaj problem razumeo, mora se izaći iz konteksta razmišljanja samih IP adresa. Da bi računari komunicirali, nije potrebno samo da se poznaje adresa drugog računara, već i da znaju rutu (odredište) drugog računara.
Jednostavno rečeno, subnetovanje nam je potrebno da bi referencirali IP adrese. One ustvari ograničavaju prostor u kome bi putanje od računara do računara trošile nenormalne količine memorije da bi se dobila potrebna informacija.
Ali da pojednostavimo. Imamo klasičnu adresu iz privatnog opsega C sa vrednošću 192.168.1.5. Default subnet maska za klasu C je /24, što znači da su 24 bita rezervisana za definisanje mrežnog dela IP adrese. Preostalih 8 bitova (od ukupno 32) su rezervisani za host deo adrese.
Mrežni bitovi su predstavljeni sa vrednošću 1 a host bitovi sa vrednošću 0. To izgleda ovako: 255.255.255.0 ili u binarnom zapisu izgleda ovako:
11111111 11111111 11111111 00000000
I imamo adresu 192.168.1.5, što u binarnom obliku izgleda ovako:
11000000 10101000 00000001 00000101
Na ove vrednosti primenjujemo logičku operaciju I (AND). Logička operacija I daje vrednost 1 ako svi operandi imaju vrednost 1 (primer: 2 + 4 = 6, 2 i 4 su operandi).
Logička operacija AND (I):
0 AND 0 = 0
0 AND 1 = 0
1 AND 0 = 0
1 AND 1 = 1
U našem primeru to je sledeći rezultat:
11111111 11111111 11111111 00000000 (192.168.1.5)AND (i)
11000000 10101000 00000001 00000101 (255.255.255.0)daju
11000000 10101000 00000001 00000000 (192.168.1.0)
Dakle, dobili smo adresu mreže koja je 192.168.1.0
Ovo je samo primer logičkog operanda AND (I) na to kako subnet maska i IP adresa iz određenog opsega vide mrežu prostim pridruživanjem vrednosti (operacijom AND) i za šta zapravo subnet maska i služi. Otprilike maska zakucava IP adersu tačno na odgovarajući opseg. Ovo je previše zbunjujuće za osnove, pa ne bi bilo potrebe za daljim detaljima, ali ispod ćemo postaviti tabelu sa standardnim subnet maskama za standardne opsege i to će nam biti dovoljno da možemo razumeti kako se subnetiraju adrese i koje su standardne subnet maske za klase adresa koje se koriste.
Daćemo samo objašnjenje za par subnet maski:
Subnet maska /32 je predstavljena u binarnom obliku sa svim jedinicama. To znači da u svakom oktetu ima po 8 jedinica (4*8), što daje maski širinu aderse od 32 bita.
Objasnićemo ukratko i kako je to 32 jedinice:
Svaki od 4 okteta ima 8 polja. U tih 8 polja je upisano 8 bitova sa sledećim vrednostima (razdvojićemo svaki bit sa karakterom *):
128 * 64 * 32 * 16 * 8 * 4 * 2 * 1
Šta to tačno znači ? Idemo samo na prvi oktet koj u decimalnom zapisu ima vrednost 255. Taj broj 255 je dobijen tako što je svaki bit u 8 bitova popunjen jedinicom, a to znači da vrednosti iz gore navedenog niza sabiramo i tako dobijamo broj 255 (128+64+32+16+8+4+2+1). U podmaski /32 imamo ovakav decimalni zapis – 255.255.255.255, što govori da su sva 4 okteta popunjena jedinicama.
[128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1]
ili
11111111 11111111 11111111 11111111
Uzećemo sada korišćeniji primer subnet maske od 24 bita ili podmasku sa prefiksom /24. To znači da imamo 3 popunjena okteta jedinicama i poslednji oktet popunjen nulama. Decimalni zapis ove maske je 255.255.255.0. Pošto gore imamo primer kako se popunjavaju bitovi, jasno je da je ovde sabrano tri puta po 8 bita (svaki sa svojim vrednostima počev od 128 pa na niže) i četvrti oktet 8 nula sabranih i daju nulu.
Ajde još da uprostimo (ili iskomplikujemo). Imamo subnet masku /12. Brojimo jedinice do 12, a ukupno imamo 32 bita, znači pišemo 12 jedinica i 20 nula. Ovako:
11111111 11110000 00000000 00000000
Ajde da sada dodelimo vrednosti jedinicama, da vidimo koju ćemo subnet masku dobiti u decimalnom zapisu. Prvih 8 bitova (prvi oktet) su sve jedinice i to odma znamo da je vrednost u decimalnom zapisu 255. Drugi oktet imamo 4 jedinice i 4 nule. Šta ćemo uraditi ? Popunjavamo prve četiri jedinice vrednostima iz poznate tabele koja počinje od 128 pa progresivno na niže (128 + 64 + 32 + 16) i druga 4 polja su nule. Zbir jedinica u tom oktetu je 240. Dakle dobili smo sledeću podmasku: 255.240.0.0. Ta podmaska nam govori da postoji broj od 1048576 mogućih računara u mreži.
Toliko za sada o subnetovanju. Ovo je samo mali deo IPv4 adresiranja i subnetovanja ali dovoljan da vam razjasni šta su IPv4 adrese i šta su subnet-i.