04-19-2023, 11:35 AM
(This post was last modified: 04-20-2023, 08:56 AM by 1van.
Edit Reason: Uvod u DDOS
)
DDOS NAPADI
Distribuirani napad uskraćivanja usluge (DDoS napad) je vrsta napada koja ima za cilj onesposobiti web stranicu ili mrežu tako što se na nju usmeri velika količina prometa ili drugih vrsta opterećenja. Ovi napadi su često izvedeni uz pomoć računarskih botova, koji su računari ili uređaji koji su prethodno zaraženi zlonamernim softverom i koji su pod kontrolom napadača.
DDoS napadi mogu uzrokovati ozbiljnu štetu. Oni mogu uticati na dostupnost web stranice, mreže ili aplikacije, što može dovesti do gubitka poslovanja ili loše reputacije kompanije. Osim toga, DDoS napadi mogu biti vrlo skupi za kompanije koje ih doživljavaju jer će morati uložiti velike napore da bi se mreža vratila u normalu.
Postoje različiti načini na koje se DDoS napadi mogu izvesti. Neke od najčešćih vrsta uključuju:
1. Napad preplavljenja mreže (Network Flood) - napadač šalje veliku količinu podataka na ciljanu mrežu ili web stranicu, što uzrokuje preopterećenje mreže i onemogućava pristup ostalim korisnicima.
2. Napad usmjerivača (Router Flood) - napadač šalje veliki broj paketa na usmerivač ciljane mreže, što dovodi do pada usmerivača i onemogućava pristup mreži.
3. Napad aplikacije (Application Flood) - napadač šalje veliki broj zahteva na određenu aplikaciju, što dovodi do preopterećenja servera i onemogućava pristup aplikaciji.
4. Napad reflektirajućih pojačivača (Amplification Attack) - napadač koristi treću stranu, poput DNS servera ili NTP servera, da bi poslao veliku količinu podataka na ciljanu mrežu.
5. Napad sinovskog stanja (State-Exhaustion Attack) - napadač iskorištava protokol koji zahteva značajne resurse servera, poput TCP protokola, kako bi iscrpio resurse servera i onemogućio pristup web stranici ili aplikaciji.
DDoS napadi su izvedeni pomoću računarskih botova, tj. bot mreža, koje se sastoje od velikog broja zaraženih računara koji su pod kontrolom napadača. Ovi zaraženi računari se nazivaju "zombiji" i obično su deo bot mreže bez znanja vlasnika. Napadači mogu koristiti različite metode za infekciju računara, uključujući phishing kampanje, zlonamerne email poruke, ili čak upotrebu ranjivosti u softveru instaliranom na računarima.
Postoje različiti načini zaštite od DDoS napada. Jedan od najčešćih načina je korišćenje firewalla, koji može blokirati lažne zahteve pre nego što stignu do ciljne mreže. Takođe, mogu se koristiti i druge tehnologije, kao što su VPN i CDN, kako bi se smanjila verovatnoća uspešnosti napada.
Moćan alat za vizuelizaciju DDOS napada je LOGSTALGIA. Ja sam oduševljen kako taj alat vizuelizuje sve što se dešava od samog napadača do servera. NE služi samo za to... Pomoću logstalgije možete videti kako se vaša skripta ili aplikacija ponaša prilikom svakog http requesta.
Distribuirani napad uskraćivanja usluge (DDoS napad) je vrsta napada koja ima za cilj onesposobiti web stranicu ili mrežu tako što se na nju usmeri velika količina prometa ili drugih vrsta opterećenja. Ovi napadi su često izvedeni uz pomoć računarskih botova, koji su računari ili uređaji koji su prethodno zaraženi zlonamernim softverom i koji su pod kontrolom napadača.
DDoS napadi mogu uzrokovati ozbiljnu štetu. Oni mogu uticati na dostupnost web stranice, mreže ili aplikacije, što može dovesti do gubitka poslovanja ili loše reputacije kompanije. Osim toga, DDoS napadi mogu biti vrlo skupi za kompanije koje ih doživljavaju jer će morati uložiti velike napore da bi se mreža vratila u normalu.
Postoje različiti načini na koje se DDoS napadi mogu izvesti. Neke od najčešćih vrsta uključuju:
1. Napad preplavljenja mreže (Network Flood) - napadač šalje veliku količinu podataka na ciljanu mrežu ili web stranicu, što uzrokuje preopterećenje mreže i onemogućava pristup ostalim korisnicima.
2. Napad usmjerivača (Router Flood) - napadač šalje veliki broj paketa na usmerivač ciljane mreže, što dovodi do pada usmerivača i onemogućava pristup mreži.
3. Napad aplikacije (Application Flood) - napadač šalje veliki broj zahteva na određenu aplikaciju, što dovodi do preopterećenja servera i onemogućava pristup aplikaciji.
4. Napad reflektirajućih pojačivača (Amplification Attack) - napadač koristi treću stranu, poput DNS servera ili NTP servera, da bi poslao veliku količinu podataka na ciljanu mrežu.
5. Napad sinovskog stanja (State-Exhaustion Attack) - napadač iskorištava protokol koji zahteva značajne resurse servera, poput TCP protokola, kako bi iscrpio resurse servera i onemogućio pristup web stranici ili aplikaciji.
DDoS napadi su izvedeni pomoću računarskih botova, tj. bot mreža, koje se sastoje od velikog broja zaraženih računara koji su pod kontrolom napadača. Ovi zaraženi računari se nazivaju "zombiji" i obično su deo bot mreže bez znanja vlasnika. Napadači mogu koristiti različite metode za infekciju računara, uključujući phishing kampanje, zlonamerne email poruke, ili čak upotrebu ranjivosti u softveru instaliranom na računarima.
Postoje različiti načini zaštite od DDoS napada. Jedan od najčešćih načina je korišćenje firewalla, koji može blokirati lažne zahteve pre nego što stignu do ciljne mreže. Takođe, mogu se koristiti i druge tehnologije, kao što su VPN i CDN, kako bi se smanjila verovatnoća uspešnosti napada.
Moćan alat za vizuelizaciju DDOS napada je LOGSTALGIA. Ja sam oduševljen kako taj alat vizuelizuje sve što se dešava od samog napadača do servera. NE služi samo za to... Pomoću logstalgije možete videti kako se vaša skripta ili aplikacija ponaša prilikom svakog http requesta.