[milos_rs]

Digitalno okruženje sve češće postaje prostor kršenja prava građana, dok zakoni u Srbiji ne uspevaju da obezbede efikasnu i jednaku zaštitu za sve. Iako je sistem često spor i neefikasan, u praksi je primetna i neujednačenost u njegovoj primeni.

Drugim rečima, uprkos svim nepovoljnim uslovima, postoji paradoks da se pretnje javnim funkcionerima putem interneta brzo procesuiraju, dok slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara, građana i aktivista neretko ostaju bez epiloga, ukazuju sagovornici Danasa iz Šer fondacije i Autonomnog ženskog centra.

Kako za naš list kaže istraživač Šer fondacije Bojan Perkov, teško je dati preciznu procenu koliko zakon u Srbiji štiti građane u onlajn prostoru, posebno ako se ima u vidu da veliki broj naizgled „oflajn“ zakona može da pronađe primenu i u digitalnom okruženju.
„Međutim, postoji određeni disparitet koji često možemo da vidimo u javnosti. Na primer, da se osumnjičeni za pretnje javnim funkcionerima putem interneta ekspresno pronalaze i pravno procesuiraju, dok novinari i pojedini aktivisti koji godinama dobijaju ozbiljne pretnje na društvenim mrežama retko kad vide pravni epilog izuzetno stresnih situacija kroz koje svakodnevno prolaze“, ukazuje on.

Dodatno, kaže, zakoni po pravilu kaskaju za tehnološkim razvojem, i to je ono što obično navodi zakonodavce širom sveta da razmišljaju unapred, što, napominje, nije lako.