Javne nabavke opreme za nadzor: Tanka linija između bezbednosti i privatnosti

[1van]

Tehnologije nadzora, kojima se prati komunikacija i aktivnosti pojedinaca ili grupa, omogućavaju vladama i drugim institucijama pristup do sada neviđenoj količini podataka o građanima. U društvima nedovoljno razvijenih demokratija, kakvo je i naše, upotreba ovih tehnologija nosi sa sobom velike rizike po ugrožavanje osnovnih prava, poput prava na privatnost, izražavanje, okupljanje i sl.

U istraživanju koje sledi pratili smo javne nabavke tehnologije za nadzor, imajući u vidu da nabavka ovakve opreme traži značajne finansijske resurse. Istraživanje je nastalo na osnovu analize podataka koji su dostupni na Portalu javnih nabavki, i koji su deo šireg korpusa nabavki računarske i srodne opreme u cilju modernizacije javne uprave. Obrađeni podaci su obuhvatali 2022. i 2023. godinu.

Iz velikog korpusa podataka sa Portala detaljnije smo analizirali 61 nabavku koja ima elemente opreme i softvera za nadzor, a koju smatramo dodatno problematičnom sa stanovišta potencijalne intruzije na privatnost i mogućnosti biometrijskog prepoznavanja lica. Ukupna vrednost ovih ugovora je nešto viša od 2 milijarde dinara.

Najproblematičnija je nabavka opreme koja ima mogućnost prepoznavanja lica (13 javnih nabavki obuhvaćenih uzorkom), s obzirom na to da za kupovinu ove opreme ne postoji adekvatan pravni okvir. 

Ostali ključni nalazi istraživanja obuhvataju:

• Od navedenih 60-ak nabavki koje su analizirane, ubedljivo su najbrojnije nabavke opreme za video nadzor. Ukupno je 48 takvih ugovora, ukupne vrednosti 1,5 milijardi dinara. Naručioci ove opreme su jedinice lokalne samouprave (19 nabavki), javna i javno-komunalna preduzeća (22 nabavke), bolnice (3) i kazneno-popravne ustanove (2).
  
• Od navedenih 48 nabavki video nadzora, u 13 slučajeva je nabavljena oprema koja u sebi ima integrisanu tehnologiju za prepoznavanje lica. Ovakve nabavke ne samo da su problematične sa stanovišta kršenja prava na privatnost, već su u suprotnosti sa važećim zakonima.
  
• Opremu sa tehnologijom za prepoznavanje lica, osim lokalnih samouprava, nabavljali su i neki manje očekivani entiteti – osnovne i srednje škole u Požegi, bolnica u Somboru, beogradske pijace i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
  
• Ostale nabavke uključuju drugu tehnologiju nadzora, poput dronova i kriptografskih uređaja; dalji razvoj sistema socijalne karte; tehnologije “pametnih gradova” u slučaju dve lokalne samouprave; tehnologiju za nadzor zaposlenih.
  
• Analizom je primećeno i nekoliko problema u samoj proceduri javnih nabavki, najpre, odsustvo ujednačene primene Opšteg rečnika javnih nabavki, jer su javne institucije i preduzeća pod istim kodom naručivali različite tipove dobara ili usluga, a zatim i nedostatak konkurentnosti, jer se u 75% analiziranih nabavki javio samo jedan ponuđač.
  

Celo istraživanje: https://birnsrbija.rs/javne-nabavke-opre...ivatnosti/