Ne, ne, ne. Ne opravdavam agresivnost. Bas mi je žao sto sam uzela taj primer. (trebalo je da ilustruje fiksiranje značenja ( pojma tj konstrukata) agresivnosti u odnosu na odnos drugih prema nekom ponašanju koje nazovemo agresivnim) To se odnosi na bilo koju situaciju tj. ponašanje. Mi nazovemo nešto nekako u odnosu na naše iskustvo na ono kako se u našem okruženju nešto nazivalo. Eto privatnost npr. ono što je za jednu osobu privatnost i kako je ona doživljava ili sreća ili tuga vrlo je individualno. Sreća je za mene lep razgovor a za nekog drugog da bude uspešan u poslu ili da pojede ukusan kolač.
Evo jedna važna knjiga iz oblasti mentalnog zdravlja koju je priredio Dimitrijević Aleksandar (2005.)"Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
To je zbirka radova u kojima se problematizuje pitanje "šta je to mentalna bolest?". A bliže o društvenim ili u stvari ličnim konstrukcijama govori se kod Džordža Kelija (1955.) npr. kod Fukoa, a ove ideje mogu se pratiti kroz istoriju filozofije sve do Kanta i Ničea i bliže.
Inače pitanje mentalnog zdravlja nema isključive odgovore ali ono što ja kao neko ko se bavi ovom oblašću zasigurno znam: "nije stvar u patološkim lezijama u mozgu!" patološko se nalazi u sferi interpersonalnih odnosa tj. mog odnosa sa drugim ljudima koje učim prvo kroz odnos sa majkom, pa porodicom, pa školom, pa vrnjačkom grupom, pa poslovnim okruženjem, partnerskim odnosima itd. Sada se stvari višestruko komplikuju jer pored direktnih uticaja agenasa kulture, medija postoji i internet i veštačka inteligencija itd itd. (sve ove teme o kojima ovde pričamo)
Ima jedna zanimljiva knjiga koju nisam do kraja pročitala o privatnom životu Srba u srednjem veku. (Clio Timotijević i saradnici) Pre dolaska Turaka naši preci su bili prilično slobodni i nisu imali čvrste principe (konstrukte) zaštite privatnosti što se može videti po npr. arhitekturi (drvene zgrade sa velikim zajedničkim prostorijama itd) Kasnije su bili prinudjeni da grade visoke zidine itd. Mislim da je pitanje privatnosti kroz istoriju još više ilustrativno u kontekstu društvenih konstrukcija. Ili ako se posmatra razlika u privatnom život u okviru individualističkh i kolektivističkih društava...
Nisam očekivala ovako preteću reakciju u vezi ove teme koja je vrlo dostupna u akademskim krugovima. Biću otvorena za dalja pitanja.
and
Evo jedna važna knjiga iz oblasti mentalnog zdravlja koju je priredio Dimitrijević Aleksandar (2005.)"Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
To je zbirka radova u kojima se problematizuje pitanje "šta je to mentalna bolest?". A bliže o društvenim ili u stvari ličnim konstrukcijama govori se kod Džordža Kelija (1955.) npr. kod Fukoa, a ove ideje mogu se pratiti kroz istoriju filozofije sve do Kanta i Ničea i bliže.
Inače pitanje mentalnog zdravlja nema isključive odgovore ali ono što ja kao neko ko se bavi ovom oblašću zasigurno znam: "nije stvar u patološkim lezijama u mozgu!" patološko se nalazi u sferi interpersonalnih odnosa tj. mog odnosa sa drugim ljudima koje učim prvo kroz odnos sa majkom, pa porodicom, pa školom, pa vrnjačkom grupom, pa poslovnim okruženjem, partnerskim odnosima itd. Sada se stvari višestruko komplikuju jer pored direktnih uticaja agenasa kulture, medija postoji i internet i veštačka inteligencija itd itd. (sve ove teme o kojima ovde pričamo)
Ima jedna zanimljiva knjiga koju nisam do kraja pročitala o privatnom životu Srba u srednjem veku. (Clio Timotijević i saradnici) Pre dolaska Turaka naši preci su bili prilično slobodni i nisu imali čvrste principe (konstrukte) zaštite privatnosti što se može videti po npr. arhitekturi (drvene zgrade sa velikim zajedničkim prostorijama itd) Kasnije su bili prinudjeni da grade visoke zidine itd. Mislim da je pitanje privatnosti kroz istoriju još više ilustrativno u kontekstu društvenih konstrukcija. Ili ako se posmatra razlika u privatnom život u okviru individualističkh i kolektivističkih društava...
Nisam očekivala ovako preteću reakciju u vezi ove teme koja je vrlo dostupna u akademskim krugovima. Biću otvorena za dalja pitanja.