Quote:Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији објавио је Kратак водич кроз слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности. Водич садржи све основне термине и сажета објашњења у циљу бољег разумевања оба закона која се односе на два основна људска права – право на слободан приступ информацијама од јавног значаја и право на заштиту података о личности.
Водич покрива питања која се крећу од неких основних појмова као што су „Шта су информације од јавног значаја“ па све до „Шта треба да садржи жалба и како се она подноси“ и „Какву одлуку Повереник доноси?“ у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја као и питања као што су „Шта је податак о личности“ и „У случају повреде мојих података о личности, могу ли тражити накнаду штете?“ уколико сте заинтересовани за Закон о заштити података о личности.
Dokument: https://www.poverenik.rs/images/stories/...ic_web.pdf
Izvor: https://twitter.com/BIRNSrbija/status/17...4238563361
Dokument: https://birnsrbija.rs/wp-content/uploads...uzenju.pdf
Quote:Bezbednost novinara, uključujući i onu u digitalnoj sferi, jedno je od centralnih pitanja ne samo
novinarske profesije, već i društva u celini. Ugrožavanje bezbednosti utiče na novinare kojima
je pretnja upućena, ometa rad redakcija i medija i otežava komunikaciju sa saradnicima i
izvorima. Ugrožavanje bezbednosti ima negativan uticaj i na slobodan protok informacija i
kvalitet informisanja javnosti.
Sa porastom upotrebe digitalnih platformi, postalo je sve teže osigurati bezbednost novinara.
Otvorili su se potpuno novi kanali komunikacije, a sa njima i novi oblici pritisaka i pretnji, koje
su se nadovezale na postojeće pretnje u fizičkom okruženju.
...
Neki od zaključaka ovog istraživanja su:
1. Digitalna, onlajn sfera menja anatomiju napada/pritisaka/pretnji upućenih novinarima
i novinarkama. Ne samo da su kanali prenosa drugačiji od fizičkih pretnji i pritisaka, već
je razlika i u njihovom intenzitetu i količini.
2. U glavne oblike pretnji kojima su mediji i novinari izloženi na digitalnim platformama
spadaju: pretnje i uvrede upućene redakcijama ili pojedinačnim novinarima putem
komentara na sajtovima medija i njihovim profilima na društvenim mrežama; slanje
pretnji i uvreda direktno novinarima putem njihovih ličnih profila na društvenim
mrežama; organizovani i sinhronizovani napadi „botova” na Tviteru; DDoS napadi kojima
se obaraju sajtovi medija; organizovano prijavljivanje sadržaja medija društvenim
mrežama kako bi se emitovane priče uklonile sa interneta i negativne kampanje koje
kreiraju javne ličnosti.
3. Povećanju broja napada, pretnji i pritisaka doprinosi i polarizovano društveno okruženje,
manjak medijskih sloboda i autoritarni sistem u kom su pojedini mediji označeni kao
„poželjne mete”.
4. Onlajn napadi i pretnje utiču na mentalno zdravlje novinara i njihov privatni život; menjaju
se odnosi u samim redakcijama; odnos prema poslu i posvećenost profesionalnim
standardima se dovodi u pitanje. Digitalno nasilje se obično „normalizuje” i smatra se
uobičajenim delom posla.
5. Na nivou redakcija, kao ni na nivou profesije, nema adekvatnog odgovora na ovu vrstu
napada i pretnji, a ulaganje u sisteme zaštite je značajna investicija i udar na ionako
osiromašene resurse. Ne postoje kultura dijaloga o napadima i pretnjama, kao ni interni
protokoli postupanja.
6. Ugrožavanje bezbednosti novinara može da vodi samocenzuri, odustajanju od priča i
tema koje su važne javnosti, a to zapravo znači ugrožavanje kvaliteta javnog informisanja,
nezavisnosti medija i slobode govora.
7. Zakonodavni okvir je neadekvatan da odgovori na ovu vrstu napada/pretnji, pritisaka.
Zaštiti novinara u digitalnoj sferi se ne pristupa kao posebnom pitanju, već se na ovu
vrstu napada i pritisaka reaguje na osnovu prakse u tradicionalnim medijima.
8. Mehanizmi zaštite koji su uspostavljeni (Stalna radna grupa, Vladina grupa za
bezbednost novinara, SOS tel.) su donekle efikasni, a ipak nedovoljni da spreče nove
napade.
https://www.abuseipdb.com/check/46.4.229.225
https://viewdns.info/reverseip/?host=46.4.229.225&t=1
https://threatbook.io/ip/46.4.229.225
Postoji mogućnost da je server kompromitovan, a sajt zajecarskopivo.com je samo jedan od mnogih sajtova koji su hostovani na tom serveru.
ariete.rs
arriva.rs
autocentarnesa.rs
babyliss.rs
babypromed.com
belgradearthotel.com
beniourains.com
c2c.rs
chulucation.com
clout.ae
d4s.rs
fieldscopeint.com
galens.rs
geciclaw.com
hurom-srbija.rs
jumpinnhotelbelgrade.com
kart.rs
kovilovoresort.rs
lavprojekt.com
magnetic.rs
mojamama.rs
momshouse.rs
ordinacijacvejanovic.com
palaceone.rs
pametankupac.com
playandfun.rs
printerservis.rs
ptma-mihailovic.com
refot.com
sakurapark.rs
saveljicandchulu.com
sbcprn.com
skyapartmani.com
skyhotel.rs
smartweb.rs
sossnbs.rs
spagel.rs
stadionshoppingcenter.rs
sunnyville.rs
teslamedical.me
transprodukt.rs
turizamarriva.rs
zajecarskopivo.com
Preko Google Dorking sam dobio rezultat:
https://www.becej.rs/wp-content/
Preko Google Dorking sam dobio rezultat:
https://industria.rs/pub/static/frontend...ria/en_US/
Preko Google Dorking sam dobio rezultat:
https://amedica.rs/wp-content/plugins/woocommerce/
ca.mup.gov.rs je validno kvalifikovano telo u Srbiji, jedno od šest, gledajući desete stvari na sajtu sam naišao i na kontakt stranicu.
Međutim na haveIbeenpwned kaže da je ovaj, ali ne samo ovaj mail bio kompromitovan i da su se kredencijali nalazili neko vreme na pastebin-u.
Iako je ovo matoro, kačim jer je veoma zanimljivo sobzirom da je kompromitovano preko 20 mailova mup-a, a sve od strane poznatog albanskog hakera M3GAHOOTZ čije se kompromitacije nalaze svuda, između ostalih na pastebinu i dalje obitava njegov paste kompromitacije kosovabiz.com takođe lik je okačio na yt uspešan napad na bazu ministarstva zdravlja Tunisa
Šta se desilo sa mailovima pre nego što su kredencijali otišli na pastebin..? 
Prodaje pristup serveru najvise privilegije parlament.gov.rs
Sajt https://haveibeenpwned.com/ kaze da je mejl procureo.