<![CDATA[Bezbedan Balkan - Inicijative]]> https://bezbedanbalkan.net/ Fri, 16 Oct 2026 20:19:07 +0000 MyBB <![CDATA[Metodolija phishing radara]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-2662.html Sun, 02 Aug 2026 21:11:20 +0000 mercy_angel]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-2662.html
Radim na projektu Phishing Radar, koji u realnom vremenu prati izdavanje novih SSL/TLS sertifikata i pokušava da prepozna domene koji liče na poznate srpske brendove.
Voleo bih da čujem mišljenje ljudi koji se bave phishingom, threat intelligenceom, domenima ili razvojem sličnih sistema, pre svega o metodologiji detekcije i načinu bodovanja.
Sistem koristi Certificate Transparency podatke preko certstream.calidog.io WebSocket feeda. Svaki novi domen iz sertifikata poredi se sa listom praćenih brendova.
Trenutno je obuhvaćeno 28 brendova iz kategorija kao što su banke, telekomunikacije, državne institucije, kladionice, kurirske službe i energetika.
Za svaki domen izračunava se indikator sumnje od 0 do 100. Trenutni signali i bodovi su:
  • domen sadrži ključnu reč brenda: +40
  • homoglifska zamena karaktera: +50
  • typosquatting, odnosno jedna ili dve izmene prema Levenshtein distanci: +35
  • sumnjiv prefiks, poput secure, login, moj ili verify: +25
  • sumnjiv sufiks, poput login, auth, nalog ili pristup: +25
  • sumnjiv TLD, poput .xyz, .top, .club, .online ili .site: +15
  • strani TLD, odnosno domen koji nije pod .rs: +10
Domen se prikazuje kao potencijalno sumnjiv kada pređe prag od 30 bodova.
Važno je naglasiti da sistem trenutno ne utvrđuje da je domen zaista phishing. Ne proverava sadržaj sajta, DNS zapise, hosting, WHOIS podatke, reputaciju IP adrese niti da li je domen već prijavljen ili blokiran. To je za sada sistem za rano izdvajanje potencijalno interesantnih domena iz CT feeda, a ne alat koji donosi konačnu presudu.
Trenutna ograničenja su:
  • nema trajnog čuvanja podataka
  • nema deduplikacije domena
  • nema istorijskog prikaza
  • nema DNS ili HTTP provere
  • kratke ključne reči mogu praviti dosta lažnih pozitivnih rezultata
  • homoglif detekcija ne pokriva sve Unicode varijante
  • strani TLD trenutno automatski povećava rezultat, što možda nije uvek opravdano
  • svi signali se sabiraju linearno, bez uzimanja u obzir njihovih međusobnih odnosa
Najviše me zanimaju mišljenja o sledećem:
  1. Da li su signali koje koristim smisleni za početnu detekciju?
  2. Da li su bodovi približno dobro raspoređeni ili su neki signali precenjeni?
  3. Da li je prag od 30 prenizak?
  4. Da li bi domen koji nije pod .rs uopšte trebalo da dobija dodatne bodove?
  5. Kako biste rešili kratke nazive brendova poput A1, MTS, EPS ili APR?
  6. Da li bi Levenshtein distanca trebalo da zavisi od dužine naziva brenda?
  7. Koje dodatne signale biste smatrali najkorisnijim: starost domena, DNS, MX zapise, ASN, hosting provajdera, sadržaj stranice, favicon, forme za unos kredencijala ili nešto drugo?
  8. Da li bi bilo bolje koristiti pravila po brendu umesto jedinstvenog sistema bodovanja za sve?
  9. Kako biste merili kvalitet ovakvog sistema bez kvalitetnog skupa označenih phishing i legitimnih domena?
Svaka kritika metodologije je dobrodošla, naročito ako vidite očigledan način na koji bi trenutni model pravio veliki broj lažnih pozitivnih rezultata ili propuštao realne phishing domene.]]>
Radim na projektu Phishing Radar, koji u realnom vremenu prati izdavanje novih SSL/TLS sertifikata i pokušava da prepozna domene koji liče na poznate srpske brendove.
Voleo bih da čujem mišljenje ljudi koji se bave phishingom, threat intelligenceom, domenima ili razvojem sličnih sistema, pre svega o metodologiji detekcije i načinu bodovanja.
Sistem koristi Certificate Transparency podatke preko certstream.calidog.io WebSocket feeda. Svaki novi domen iz sertifikata poredi se sa listom praćenih brendova.
Trenutno je obuhvaćeno 28 brendova iz kategorija kao što su banke, telekomunikacije, državne institucije, kladionice, kurirske službe i energetika.
Za svaki domen izračunava se indikator sumnje od 0 do 100. Trenutni signali i bodovi su:
  • domen sadrži ključnu reč brenda: +40
  • homoglifska zamena karaktera: +50
  • typosquatting, odnosno jedna ili dve izmene prema Levenshtein distanci: +35
  • sumnjiv prefiks, poput secure, login, moj ili verify: +25
  • sumnjiv sufiks, poput login, auth, nalog ili pristup: +25
  • sumnjiv TLD, poput .xyz, .top, .club, .online ili .site: +15
  • strani TLD, odnosno domen koji nije pod .rs: +10
Domen se prikazuje kao potencijalno sumnjiv kada pređe prag od 30 bodova.
Važno je naglasiti da sistem trenutno ne utvrđuje da je domen zaista phishing. Ne proverava sadržaj sajta, DNS zapise, hosting, WHOIS podatke, reputaciju IP adrese niti da li je domen već prijavljen ili blokiran. To je za sada sistem za rano izdvajanje potencijalno interesantnih domena iz CT feeda, a ne alat koji donosi konačnu presudu.
Trenutna ograničenja su:
  • nema trajnog čuvanja podataka
  • nema deduplikacije domena
  • nema istorijskog prikaza
  • nema DNS ili HTTP provere
  • kratke ključne reči mogu praviti dosta lažnih pozitivnih rezultata
  • homoglif detekcija ne pokriva sve Unicode varijante
  • strani TLD trenutno automatski povećava rezultat, što možda nije uvek opravdano
  • svi signali se sabiraju linearno, bez uzimanja u obzir njihovih međusobnih odnosa
Najviše me zanimaju mišljenja o sledećem:
  1. Da li su signali koje koristim smisleni za početnu detekciju?
  2. Da li su bodovi približno dobro raspoređeni ili su neki signali precenjeni?
  3. Da li je prag od 30 prenizak?
  4. Da li bi domen koji nije pod .rs uopšte trebalo da dobija dodatne bodove?
  5. Kako biste rešili kratke nazive brendova poput A1, MTS, EPS ili APR?
  6. Da li bi Levenshtein distanca trebalo da zavisi od dužine naziva brenda?
  7. Koje dodatne signale biste smatrali najkorisnijim: starost domena, DNS, MX zapise, ASN, hosting provajdera, sadržaj stranice, favicon, forme za unos kredencijala ili nešto drugo?
  8. Da li bi bilo bolje koristiti pravila po brendu umesto jedinstvenog sistema bodovanja za sve?
  9. Kako biste merili kvalitet ovakvog sistema bez kvalitetnog skupa označenih phishing i legitimnih domena?
Svaka kritika metodologije je dobrodošla, naročito ako vidite očigledan način na koji bi trenutni model pravio veliki broj lažnih pozitivnih rezultata ili propuštao realne phishing domene.]]> <![CDATA[SPEAK - Platform for Reporting Abuses of Surveillance and Censorship]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-2227.html Wed, 24 Dec 2025 22:37:46 +0000 milos_rs]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-2227.html Quote:SPEAK is a platform that allows users to safely and anonymously report abuses of surveillance and censorship across the Western Balkans, which includes Albania, Bosnia and Herzegovina, Kosovo, Montenegro, North Macedonia and Serbia. BIRN also monitors digital rights violations in Romania, Hungary, Turkey, and Croatia, and submissions from these countries are welcome as well.

The platform empowers you to speak out and use your voice against surveillance and censorship. BIRN carefully reviews each submission and may investigate further through in- depth investigative stories or as part of ongoing research projects. This approach allows us to shed light on critical issues and hold accountable those who threaten freedom of expression and privacy.
https://monitoring.bird.tools/speak]]> Quote:SPEAK is a platform that allows users to safely and anonymously report abuses of surveillance and censorship across the Western Balkans, which includes Albania, Bosnia and Herzegovina, Kosovo, Montenegro, North Macedonia and Serbia. BIRN also monitors digital rights violations in Romania, Hungary, Turkey, and Croatia, and submissions from these countries are welcome as well.

The platform empowers you to speak out and use your voice against surveillance and censorship. BIRN carefully reviews each submission and may investigate further through in- depth investigative stories or as part of ongoing research projects. This approach allows us to shed light on critical issues and hold accountable those who threaten freedom of expression and privacy.
https://monitoring.bird.tools/speak]]> <![CDATA[Novi digitalni trendovi u zaštiti poslovanja od prevara]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1730.html Wed, 04 Dec 2024 20:56:24 +0000 milos_rs]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1730.html Quote:Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i lakom pristupu ogromnim količinama podataka, pametni sistemi će pomoći, a ponekad i zameniti ljude u upravljanju rizikom od prevara. U hiperpovezanom okruženju, preduzeća će primeniti sveobuhvatne kontrole za praćenje i upravljanje rizikom u realnom vremenu u svojim poslovnim modelima, proizvodima i uslugama. Nauka o ponašanju će omogućiti da se bolje razumeju rizična ponašanja, efikasnije sprovodi prevencija i upravlja rizicima od prevara.
https://bif.rs/2024/11/novi-digitalni-tr...d-prevara/]]> Quote:Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i lakom pristupu ogromnim količinama podataka, pametni sistemi će pomoći, a ponekad i zameniti ljude u upravljanju rizikom od prevara. U hiperpovezanom okruženju, preduzeća će primeniti sveobuhvatne kontrole za praćenje i upravljanje rizikom u realnom vremenu u svojim poslovnim modelima, proizvodima i uslugama. Nauka o ponašanju će omogućiti da se bolje razumeju rizična ponašanja, efikasnije sprovodi prevencija i upravlja rizicima od prevara.
https://bif.rs/2024/11/novi-digitalni-tr...d-prevara/]]> <![CDATA[Kako zaštititi dete, a ne uskratiti mu priliku da se razvija uz tehnologiju?]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1729.html Wed, 04 Dec 2024 12:35:29 +0000 milos_rs]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1729.html Quote:Čitav taj jedan digitalni svet, sa kojim smo se mi upoznali još ranije i koji bar donekle razumemo, za mališane predstavlja jednu potpuno neistraženu teritoriju. I upravo zato, edukaciju o online prostoru, pre svega o njegovim prednostima pa i manama, treba započeti još od malih nogu.

Za to su potrebne dve stvari – savesni roditelji svesni pretnji koje bi mogle da dođu sa interneta ali i edukativni alati koji bi mogli da im pomognu da svoju decu na vreme pripreme za pravilno i bezbedno korišćenje interneta. Upravo u tome im može pomoći nova knjiga Aleksandre Petrovski pod nazivom “Potraga za moćnom značkom Mrežoslav” o kojoj nam je ona govorila u intervjuu koji sledi.
https://www.netokracija.rs/sigurnost-dec...etu-220462]]> Quote:Čitav taj jedan digitalni svet, sa kojim smo se mi upoznali još ranije i koji bar donekle razumemo, za mališane predstavlja jednu potpuno neistraženu teritoriju. I upravo zato, edukaciju o online prostoru, pre svega o njegovim prednostima pa i manama, treba započeti još od malih nogu.

Za to su potrebne dve stvari – savesni roditelji svesni pretnji koje bi mogle da dođu sa interneta ali i edukativni alati koji bi mogli da im pomognu da svoju decu na vreme pripreme za pravilno i bezbedno korišćenje interneta. Upravo u tome im može pomoći nova knjiga Aleksandre Petrovski pod nazivom “Potraga za moćnom značkom Mrežoslav” o kojoj nam je ona govorila u intervjuu koji sledi.
https://www.netokracija.rs/sigurnost-dec...etu-220462]]> <![CDATA[Mobi Banka - Naučite kako da očuvate svoju online bankarsku bezbednost #]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1345.html Thu, 14 Mar 2024 16:34:16 +0000 milos_rs]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1345.html
.png mobibez1.png Size: 727.43 KB  Downloads: 542



Phishing je vrsta internet prevare koja se najčešće realizuje putem lažnih sajtova, imejl adresa, profila na društvenim mrežama, SMS, Viber ili WhatsApp poruka. Cilj malicioznog subjekta je prikupljanje ličnih i poverljivih informacija, poput korisničkih imena, lozinki, brojeva kreditnih ili debitnih kartica i drugih osetljivih podataka.
Saznajte više o prepoznavanju i zaštiti od phishing-a: https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo/bezbednost-podataka/phishing

Vishing (voice phishing) je oblik prevare u kojoj napadači putem telefonskih poziva ostvaruju kontakt i prikupljaju podatke. Prevaru možete prepoznati ukoliko poziv dolazi sa nepoznatog broja i traži vaše lične podatke. Često se pozivalac predstavlja kao zaposleni banke ili neke druge finansijske institucije – banka nikada neće tražiti da dostavite lične podatke putem telefonskom poziva. U takvoj situaciji zatražite kontakt, a zatim isti proverite pozivom na zvaničan broj institucije.
Saznajte više o prepoznavanju i zaštiti od vishing-a: https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo...ka/vishing

Smishing (SMS phishing) je oblik prevare u kojoj napadači koriste SMS kako bi pridobili lične podatke. Prevaru možete prepoznati ukoliko SMS dolazi od nepoznatog pošiljaoca, sadrži skraćene URL adrese ili vas poziva da posetite neki sajt, a najčešće je čitava poruka obojena pretećim tonom i pominju se kazne ili obustava računa.
Saznajte više o prepoznavanju i zaštiti od smishing-a: https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo...a/smishing

Kako biste bezbedno koristili platne kartice Mobi Banke prilikom plaćanja na internetu, delimo sa vama kako bi trebalo da izgleda proces onlajn kupovine, na šta bi trebalo da obratite posebnu pažnju i kako da se ponašate ukoliko posumnjate da je u pitanju prevara.
Saznajte više klikom na https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo...internetu/]]>
.png mobibez1.png Size: 727.43 KB  Downloads: 542



Phishing je vrsta internet prevare koja se najčešće realizuje putem lažnih sajtova, imejl adresa, profila na društvenim mrežama, SMS, Viber ili WhatsApp poruka. Cilj malicioznog subjekta je prikupljanje ličnih i poverljivih informacija, poput korisničkih imena, lozinki, brojeva kreditnih ili debitnih kartica i drugih osetljivih podataka.
Saznajte više o prepoznavanju i zaštiti od phishing-a: https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo/bezbednost-podataka/phishing

Vishing (voice phishing) je oblik prevare u kojoj napadači putem telefonskih poziva ostvaruju kontakt i prikupljaju podatke. Prevaru možete prepoznati ukoliko poziv dolazi sa nepoznatog broja i traži vaše lične podatke. Često se pozivalac predstavlja kao zaposleni banke ili neke druge finansijske institucije – banka nikada neće tražiti da dostavite lične podatke putem telefonskom poziva. U takvoj situaciji zatražite kontakt, a zatim isti proverite pozivom na zvaničan broj institucije.
Saznajte više o prepoznavanju i zaštiti od vishing-a: https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo...ka/vishing

Smishing (SMS phishing) je oblik prevare u kojoj napadači koriste SMS kako bi pridobili lične podatke. Prevaru možete prepoznati ukoliko SMS dolazi od nepoznatog pošiljaoca, sadrži skraćene URL adrese ili vas poziva da posetite neki sajt, a najčešće je čitava poruka obojena pretećim tonom i pominju se kazne ili obustava računa.
Saznajte više o prepoznavanju i zaštiti od smishing-a: https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo...a/smishing

Kako biste bezbedno koristili platne kartice Mobi Banke prilikom plaćanja na internetu, delimo sa vama kako bi trebalo da izgleda proces onlajn kupovine, na šta bi trebalo da obratite posebnu pažnju i kako da se ponašate ukoliko posumnjate da je u pitanju prevara.
Saznajte više klikom na https://www.mobibanka.rs/sr/stanovnistvo...internetu/]]> <![CDATA[Addico banka - “Ne pecaj se”]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1229.html Tue, 06 Feb 2024 13:35:44 +0000 1van]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1229.html Quote:Izlazeći iz okvira standardne bankarske komunikacije, Addico banka je akcijom “Ne pecaj se” ukazala na sve prisutnije Internet prevare, s ciljem da edukuje javnost o tome kako prepoznati i kako se zaštiti od opasnih phishing napada na Internetu. Pod sloganom “Ovo nije prevara, ovo je vežba”, sproveli su opsežnu kampanju postavljajući na Internet kanalima “mamce”, banere sa primamljivim porukama i zabeležili desetine hiljada klikova lakovernih korisnika. Srećom, iza ovog “pecanja” nije bila zloupotreba već edukacija. Linkovi su vodili na stranice Addico banke sa veoma korisnim informacijama o tome kako prepoznati phishing znake i kako se zaštititi. Kada nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, upravo i nije istinito je poruka ove kampanje koja je, pored nagrade Top50, već dobila više priznanja kao najkorisnija kampanja na Internetu.
Izvor: https://www.addiko.rs/sigurnost/.

Da li neko ima primere tih "mamaca"?]]> Quote:Izlazeći iz okvira standardne bankarske komunikacije, Addico banka je akcijom “Ne pecaj se” ukazala na sve prisutnije Internet prevare, s ciljem da edukuje javnost o tome kako prepoznati i kako se zaštiti od opasnih phishing napada na Internetu. Pod sloganom “Ovo nije prevara, ovo je vežba”, sproveli su opsežnu kampanju postavljajući na Internet kanalima “mamce”, banere sa primamljivim porukama i zabeležili desetine hiljada klikova lakovernih korisnika. Srećom, iza ovog “pecanja” nije bila zloupotreba već edukacija. Linkovi su vodili na stranice Addico banke sa veoma korisnim informacijama o tome kako prepoznati phishing znake i kako se zaštititi. Kada nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, upravo i nije istinito je poruka ove kampanje koja je, pored nagrade Top50, već dobila više priznanja kao najkorisnija kampanja na Internetu.
Izvor: https://www.addiko.rs/sigurnost/.

Da li neko ima primere tih "mamaca"?]]> <![CDATA[A1 - Cybersecurity Escape room]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1008.html Thu, 30 Nov 2023 08:59:49 +0000 Jana]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-1008.html
Možete pogledati više na njihovom sajtu: https://a1.rs/A1-escape-room]]>
Možete pogledati više na njihovom sajtu: https://a1.rs/A1-escape-room]]> <![CDATA[Poziv za program Zaštita privatnosti u medijima - pravni i etički standardi]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-969.html Tue, 14 Nov 2023 14:56:30 +0000 1van]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-969.html Quote:Povrede privatnosti u medijima postale su deo naše svakodnevnice. Žrtve su neretko najosetljiviji među nama - deca, žrtva nasilja u porodici, socijalno ugroženi..., a institucije do sada ne da nisu imale odgovor na ovaj problem, već su često i same doprinosile povredama.

Nakon višegodišnjeg praćenja stanja u medijima, i zagovaranja za jačanje principa odgovornosti u oblasti zaštite podataka, Partneri Srbija, Balkan Investigative Reporting Network (BIRN) i SHARE Fondacija udružili su snage i već godinu dana rade na projektu Cena privatnosti.

U okviru projekta organizujemo program obuke za medije, predstavnike lokalnih samouprava, policije, centara za socijalni rad i civilnog sektora o pravnim i etičkim standardima zaštite privatnosti u medijima.

Poziv je otvoren do 30. novembra, a svi detalji dostupni su na linku: https://birnsrbija.rs/poziv-za-program-z...standardi/ ]]> Quote:Povrede privatnosti u medijima postale su deo naše svakodnevnice. Žrtve su neretko najosetljiviji među nama - deca, žrtva nasilja u porodici, socijalno ugroženi..., a institucije do sada ne da nisu imale odgovor na ovaj problem, već su često i same doprinosile povredama.

Nakon višegodišnjeg praćenja stanja u medijima, i zagovaranja za jačanje principa odgovornosti u oblasti zaštite podataka, Partneri Srbija, Balkan Investigative Reporting Network (BIRN) i SHARE Fondacija udružili su snage i već godinu dana rade na projektu Cena privatnosti.

U okviru projekta organizujemo program obuke za medije, predstavnike lokalnih samouprava, policije, centara za socijalni rad i civilnog sektora o pravnim i etičkim standardima zaštite privatnosti u medijima.

Poziv je otvoren do 30. novembra, a svi detalji dostupni su na linku: https://birnsrbija.rs/poziv-za-program-z...standardi/ ]]> <![CDATA[Obuka za penzionere (Instagram / Fejsbuk)]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-943.html Thu, 09 Nov 2023 12:33:26 +0000 1van]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-943.html Quote:Gradska opština Palilula organizuje obuku penzionera za korišćenje interneta i društvenih mreža, Instagram i Fejsbuk, 15, 16. i 17. novembra u skupštinskoj sali Opštine. Obuka se sastoji iz predavanja i praktičnih vežbi.

Prijava se vrši uz ličnu kartu na šalterima Opštine, Takovske 12, radnim danima od 7.30 do 15.30 časova. Broj mesta je ograničen.
.jpg Obuka za penzionere 1.jpg Size: 709.74 KB  Downloads: 370


Uzeći u ozbir koliko prevara je usmereno i na penzionere, mislim da je ovo dobra inicijativa. Bar će da se upoznaju sa nekim osnovama.]]> Quote:Gradska opština Palilula organizuje obuku penzionera za korišćenje interneta i društvenih mreža, Instagram i Fejsbuk, 15, 16. i 17. novembra u skupštinskoj sali Opštine. Obuka se sastoji iz predavanja i praktičnih vežbi.

Prijava se vrši uz ličnu kartu na šalterima Opštine, Takovske 12, radnim danima od 7.30 do 15.30 časova. Broj mesta je ograničen.
.jpg Obuka za penzionere 1.jpg Size: 709.74 KB  Downloads: 370


Uzeći u ozbir koliko prevara je usmereno i na penzionere, mislim da je ovo dobra inicijativa. Bar će da se upoznaju sa nekim osnovama.]]> <![CDATA["A1 Net Protect u Srbiji je sprečio preko 56,1 miliona sajber pretnji"]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-894.html Thu, 26 Oct 2023 10:19:24 +0000 milos_rs]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-894.html
PR tekst na N1: Jedno rešenje je sprečilo čak 56 miliona sajber napada u Srbiji u septembru

Info na A1 sajtu: https://a1.rs/privatni/dodatne-usluge/A1_net_protect

skrinšot:

.png Screenshot 2023-10-26 at 12-15-36 A1 Net Protect.png Size: 131.78 KB  Downloads: 555


Kako radi?

.png Screenshot 2023-10-26 at 12-17-49 A1 Net Protect.png Size: 35.47 KB  Downloads: 528


"dodatne informacije"

.png Screenshot 2023-10-26 at 12-18-43 A1 Net Protect.png Size: 23.83 KB  Downloads: 517
]]>
PR tekst na N1: Jedno rešenje je sprečilo čak 56 miliona sajber napada u Srbiji u septembru

Info na A1 sajtu: https://a1.rs/privatni/dodatne-usluge/A1_net_protect

skrinšot:

.png Screenshot 2023-10-26 at 12-15-36 A1 Net Protect.png Size: 131.78 KB  Downloads: 555


Kako radi?

.png Screenshot 2023-10-26 at 12-17-49 A1 Net Protect.png Size: 35.47 KB  Downloads: 528


"dodatne informacije"

.png Screenshot 2023-10-26 at 12-18-43 A1 Net Protect.png Size: 23.83 KB  Downloads: 517
]]> <![CDATA[Banke u Srbiji vratile građanima 17,2 miliona „nestalih“ dinara]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-807.html Tue, 05 Sep 2023 13:11:23 +0000 1van]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-807.html Quote:„Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije banke su korisnicima platnih kartica koje su zloupotrebljene (najveći deo u periodu od januara do juna ove godine) korišćenjem nekih globalnih platnih aplikacija – vratile 17.205.831 dinara“, saopštila je NBS.

Obuhvaćeno je ukupno 288 korisnika, što uključuje i korisnike koji nisu podneli pritužbu NBS.

„Prosečno je po korisniku vraćen iznos od 59.742 dinara“, ističe NBS.

Ovde, kako se dodaje, nisu obuhvaćeni iznosi koje su prethodno banke vratile od trgovaca u reklamacionom postupku, već je to iznos koji ide na teret banaka.

„Pored povraćaja većeg dela sredstava, pomenutim supervizorskim aktivnostima Narodne banke Srbije, banke su obavezane da sprovedu mere koje treba da spreče, odnosno umanje rizik ovakvih zloupotreba platnih instrumenata“, ističe centralna banka.

Podsetimo, krajem juna ove godine, Narodna banka Srbije je upozorila građane na jedan poseban oblik prevare, koji je intenziviran od početka ove godine, a koji uključuje dobijanje SMS poruke sa nepoznatog broja telefona, u kojoj se korisnici pozivaju da preko tog linka pristupe internet stranci trgovca i da izvrše plaćanje ili ažuriraju podatke.

Korisnici bi pristupivši tom sajtu, u uverenju da su zaista na zvaničnom sajtu trgovca čije usluge koriste ili su ranije koristili, unosili podatke sa kartice, uključujući i jednokratnu lozinku za plaćanje. Kriminalci pod čijom su kontrolom ti lažni sajtovi koristili su te podatke radi smeštanja kartice korisnika u svoje digitalne novčanike, a zatim bi izvršili po nekoliko transakcija pre nego što su korisnici postajali svesni prevare i blokirali karticu.

„Iako je u postupcima po pritužbama korisnika ocenjeno da postoji krajnja nepažnja na strani korisnika, što u skladu sa pravilima iz Zakona o platnim uslugama dovodi do toga da korisnici snose ceo gubitak nastao tom zloupotrebom, Narodna banka Srbije se tu nije zaustavila, već preduzela dodatne napore da korisnici budu u najvećem delu obeštećeni. S tim u vezi, NBS je u okviru svojih supervizorskih aktivnosti zahtevala da banke snose celokupan iznos gubitka koji je nastao usled prevare korisnika, izuzev gubitka od prve transakcije, budući da bi i bez usluge digitalnog novčanika u okviru globalnih platnih aplikacija, korisnici pretrpeli taj gubitak usled svoje krajnje nepažnje“, navodi centralna banka.

Pored svrsishodne primene Zakona o platnim uslugama, alocirajući gubitke od prevare na ovaj način, Narodna banka Srbije je, kako se objašnjava, želela da primeni princip po kojem banke moraju da snose bar deo rizika za proizvode koje nude korisnicima, „ali i da nepažnja korisnike ne izvinjava u potpunosti“.
Izvor: https://n1info.rs/biznis/banke-u-srbiji-...ih-dinara/
Povezano: https://n1info.rs/biznis/kada-vam-hakeri...si-trosak/]]> Quote:„Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije banke su korisnicima platnih kartica koje su zloupotrebljene (najveći deo u periodu od januara do juna ove godine) korišćenjem nekih globalnih platnih aplikacija – vratile 17.205.831 dinara“, saopštila je NBS.

Obuhvaćeno je ukupno 288 korisnika, što uključuje i korisnike koji nisu podneli pritužbu NBS.

„Prosečno je po korisniku vraćen iznos od 59.742 dinara“, ističe NBS.

Ovde, kako se dodaje, nisu obuhvaćeni iznosi koje su prethodno banke vratile od trgovaca u reklamacionom postupku, već je to iznos koji ide na teret banaka.

„Pored povraćaja većeg dela sredstava, pomenutim supervizorskim aktivnostima Narodne banke Srbije, banke su obavezane da sprovedu mere koje treba da spreče, odnosno umanje rizik ovakvih zloupotreba platnih instrumenata“, ističe centralna banka.

Podsetimo, krajem juna ove godine, Narodna banka Srbije je upozorila građane na jedan poseban oblik prevare, koji je intenziviran od početka ove godine, a koji uključuje dobijanje SMS poruke sa nepoznatog broja telefona, u kojoj se korisnici pozivaju da preko tog linka pristupe internet stranci trgovca i da izvrše plaćanje ili ažuriraju podatke.

Korisnici bi pristupivši tom sajtu, u uverenju da su zaista na zvaničnom sajtu trgovca čije usluge koriste ili su ranije koristili, unosili podatke sa kartice, uključujući i jednokratnu lozinku za plaćanje. Kriminalci pod čijom su kontrolom ti lažni sajtovi koristili su te podatke radi smeštanja kartice korisnika u svoje digitalne novčanike, a zatim bi izvršili po nekoliko transakcija pre nego što su korisnici postajali svesni prevare i blokirali karticu.

„Iako je u postupcima po pritužbama korisnika ocenjeno da postoji krajnja nepažnja na strani korisnika, što u skladu sa pravilima iz Zakona o platnim uslugama dovodi do toga da korisnici snose ceo gubitak nastao tom zloupotrebom, Narodna banka Srbije se tu nije zaustavila, već preduzela dodatne napore da korisnici budu u najvećem delu obeštećeni. S tim u vezi, NBS je u okviru svojih supervizorskih aktivnosti zahtevala da banke snose celokupan iznos gubitka koji je nastao usled prevare korisnika, izuzev gubitka od prve transakcije, budući da bi i bez usluge digitalnog novčanika u okviru globalnih platnih aplikacija, korisnici pretrpeli taj gubitak usled svoje krajnje nepažnje“, navodi centralna banka.

Pored svrsishodne primene Zakona o platnim uslugama, alocirajući gubitke od prevare na ovaj način, Narodna banka Srbije je, kako se objašnjava, želela da primeni princip po kojem banke moraju da snose bar deo rizika za proizvode koje nude korisnicima, „ali i da nepažnja korisnike ne izvinjava u potpunosti“.
Izvor: https://n1info.rs/biznis/banke-u-srbiji-...ih-dinara/
Povezano: https://n1info.rs/biznis/kada-vam-hakeri...si-trosak/]]> <![CDATA[Intrusions and Impact Game]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-803.html Mon, 04 Sep 2023 19:11:34 +0000 1van]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-803.html https://decisions.csec.ba/game

.png csec_game_1.png Size: 493.22 KB  Downloads: 376
]]> https://decisions.csec.ba/game

.png csec_game_1.png Size: 493.22 KB  Downloads: 376
]]> <![CDATA[Zašto odabrati osiguranje sajber bezbednosti Generali osiguranja?]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-776.html Fri, 25 Aug 2023 11:27:58 +0000 1van]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-776.html Quote:U današnjem digitalnom okruženju, biznisi se suočavaju sa rizikom bez presedana od zlonamernih sajber kriminalaca koji žele da iskoriste ranjivosti u njihovim sistemima. Uz potencijal za napade ransomvare-a, krađu osetljivih podataka i ometajuće prekide poslovanja, posledice sajber incidenta mogu biti katastrofalne.

Zbog toga smo, zajedno sa saradnicima iz Comtrade-a, razvili najsavremeniju polisu osiguranja sajber bezbednosti, koja omogućava firmama da se sa poverenjem snalaze u složenosti digitalnog sveta.

...

Zašto odabrati osiguranje sajber bezbednosti Generali osiguranja?

Evo ključnih karakteristika i prednosti koje nas izdvajaju:

Sveobuhvatna pokrivenost: Naša polisa nudi široku pokrivenost za ublažavanje finansijskog uticaja sajber incidenata. Od pravnih troškova i troškova obaveštenja do obnavljanja podataka i prekida poslovanja, pokrivamo vas iz svakog ugla.

Proaktivna procena i prevencija rizika: Naš tim iskusnih stručnjaka sprovodi precizne procene rizika kako bi identifikovao potencijalne ranjivosti u vašim sistemima. Sa prilagođenim preporukama i proaktivnim bezbednosnim merama, pomažemo u jačanju vaše sajber odbrane, smanjujući verovatnoću napada i povećavajući vašu ukupnu sajber otpornost.
Izvor: https://n1info.rs/biznis/zasto-odabrati-...siguranja/.

U međuvremenu stručnjaci iz Comtrade za on-prem ovako: https://bezbedanbalkan.net/thread-407-po...ml#pid1766, a stručnjaci za cloud ovako: https://bezbedanbalkan.net/thread-188.ht...t=Comtrade.]]> Quote:U današnjem digitalnom okruženju, biznisi se suočavaju sa rizikom bez presedana od zlonamernih sajber kriminalaca koji žele da iskoriste ranjivosti u njihovim sistemima. Uz potencijal za napade ransomvare-a, krađu osetljivih podataka i ometajuće prekide poslovanja, posledice sajber incidenta mogu biti katastrofalne.

Zbog toga smo, zajedno sa saradnicima iz Comtrade-a, razvili najsavremeniju polisu osiguranja sajber bezbednosti, koja omogućava firmama da se sa poverenjem snalaze u složenosti digitalnog sveta.

...

Zašto odabrati osiguranje sajber bezbednosti Generali osiguranja?

Evo ključnih karakteristika i prednosti koje nas izdvajaju:

Sveobuhvatna pokrivenost: Naša polisa nudi široku pokrivenost za ublažavanje finansijskog uticaja sajber incidenata. Od pravnih troškova i troškova obaveštenja do obnavljanja podataka i prekida poslovanja, pokrivamo vas iz svakog ugla.

Proaktivna procena i prevencija rizika: Naš tim iskusnih stručnjaka sprovodi precizne procene rizika kako bi identifikovao potencijalne ranjivosti u vašim sistemima. Sa prilagođenim preporukama i proaktivnim bezbednosnim merama, pomažemo u jačanju vaše sajber odbrane, smanjujući verovatnoću napada i povećavajući vašu ukupnu sajber otpornost.
Izvor: https://n1info.rs/biznis/zasto-odabrati-...siguranja/.

U međuvremenu stručnjaci iz Comtrade za on-prem ovako: https://bezbedanbalkan.net/thread-407-po...ml#pid1766, a stručnjaci za cloud ovako: https://bezbedanbalkan.net/thread-188.ht...t=Comtrade.]]> <![CDATA[reklama Yettel Safe Net - Hakeri na sajtovima]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-735.html Wed, 26 Jul 2023 20:16:36 +0000 milos_rs]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-735.html
https://www.youtube.com/watch?v=c_XRE2oy_lA

ima i starija reklama u istom stilu https://www.youtube.com/watch?v=z2pkeVw68bQ

sad uzeh da čitam Safe Net – Uslovi korišćenja i vidim ovo:

Quote:YETTEL ne može preuzeti nikakvu odgovornost ako su rezultati oštećenja ili neželjene veb lokacije dostupni na zaštićenom uređaju uprkos instaliranom i ažuriranom softveru na zaštićenom uređaju. YETTEL isključuje bilo kakvu odgovornost - npr. za štetu u vidu gubitka podataka ili bilo kakve izgubljene dobiti ili naknadne štete - u meri u kojoj je to dozvoljeno zakonom. YETTEL ne snosi odgovornost za štetu nastalu nezakonitim korišćenjem njegovih usluga ili usluga koje krše uslove korisničkog ugovora. YETTEL ne snosi odgovornost ako je izvršenje usluge delimično ograničeno ili nemoguće zbog više sile. Konkretno, nestanak struje i prisustvo malvera (npr. virusni napadi) se smatraju višom silom.

Štitimo od hakera ali jebiga hakeri su viša sila te ne možemo biti odgovorni ako vas ipak hakuju]]>
https://www.youtube.com/watch?v=c_XRE2oy_lA

ima i starija reklama u istom stilu https://www.youtube.com/watch?v=z2pkeVw68bQ

sad uzeh da čitam Safe Net – Uslovi korišćenja i vidim ovo:

Quote:YETTEL ne može preuzeti nikakvu odgovornost ako su rezultati oštećenja ili neželjene veb lokacije dostupni na zaštićenom uređaju uprkos instaliranom i ažuriranom softveru na zaštićenom uređaju. YETTEL isključuje bilo kakvu odgovornost - npr. za štetu u vidu gubitka podataka ili bilo kakve izgubljene dobiti ili naknadne štete - u meri u kojoj je to dozvoljeno zakonom. YETTEL ne snosi odgovornost za štetu nastalu nezakonitim korišćenjem njegovih usluga ili usluga koje krše uslove korisničkog ugovora. YETTEL ne snosi odgovornost ako je izvršenje usluge delimično ograničeno ili nemoguće zbog više sile. Konkretno, nestanak struje i prisustvo malvera (npr. virusni napadi) se smatraju višom silom.

Štitimo od hakera ali jebiga hakeri su viša sila te ne možemo biti odgovorni ako vas ipak hakuju]]> <![CDATA[A1 kutak za bezbedan net]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-670.html Thu, 25 May 2023 08:06:31 +0000 maxxa]]> https://bezbedanbalkan.net/thread-670.html https://a1.rs/kutak-za-bezbedan-net 
Vidim da se desio neki update stranice, podsetio me onaj vodič sa Paragrafa [link ka temi] jer se sećam da su i oni imali nešto slično, mada sada nema tog PDF-aa li su tu i dalje kursevi i vidim da sada imaju i blog.
U svakom slučaju korisni materijali, mislmi da je @Ivan imao twit na tu temu.]]> https://a1.rs/kutak-za-bezbedan-net 
Vidim da se desio neki update stranice, podsetio me onaj vodič sa Paragrafa [link ka temi] jer se sećam da su i oni imali nešto slično, mada sada nema tog PDF-aa li su tu i dalje kursevi i vidim da sada imaju i blog.
U svakom slučaju korisni materijali, mislmi da je @Ivan imao twit na tu temu.]]>