Quote:Apstrakt

Pravo na privatnost predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava pojedinca u demokratskom društvu. Na međunarodnom i regionalnom planu postoje brojni instrumenti koji garantuju pravo na privatnost. Države su dužne da obezbede nesmetano uživanje ovog prava svom stanovništvu. Danas, jedan od najvećih izazova po pravo na privatnost jesu posebne mere tajnog prikupljanja podataka koje stoje na raspolaganju određenim akterima bezbednosno-obaveštajnog sistema i drugim državnim akterima prilikom obavljanja poslova iz njihove nadležnosti. Treba imati u vidu da pravo na privatnost nije apsolutno, te da se zakonom propisuje na koji način ono može biti ograničeno. U Republici Srbiji, derogacija prava na privatnost jeste predmet pojedinih zakona, a posebno onih kojima se reguliše način funkcionisanja bezbednosno-obaveštajnog sistema. Stoga, u radu se analizira normativni okvir koji reguliše posebne mere tajnog prikupljanja podataka koje stoje na raspolaganju različitim akterima bezbednosno-obaveštajnog sistema. Ujedno, predmet analize predstavljaće i normativne odredbe kojima je regulisana kontrola posebnih mera tajnog prikupljanja podataka. Rad teži da ispita negativan uticaj primene posebnih mera na pravo na privatnost, kao i mogućnost unapređenja trenutnog normativnog okvira koji postoji u Republici Srbiji.